Predsednik novog Centra za nacionalni ustav Džo Torsela veruje da je muzej posveæen jednom od najsvetijih istorijskih dokumenata ove zemlje trebalo odavno da bude otvoren.
“U ovoj kulturi imamo muzeje o kikirikiju, o tikvama , o sportskim trkaèkim automobobilima, ali nismo imali muzej posveæen tom dokumentu - najstarijem važeæem ustavu na svetu koji je nadahnuo mnoge druge ustave. Potrebna nam je riznica za taj dokument jer je i dalje uspešan. Naše stalno staranje o njemu je od bitne važnosti za dalji uspeh naše republike.“
Jedan od najveæih doprinosa ustava je u tome što Amerikanci prihvataju - poTotrselinim reèima - vladavinu zakona i mogu da reše nesuglasice miroljubivo putem ustavnih sredstava. Torsela navodi dva primera: odluku Vrhovnog suda o predsednièkim izborima 2000. godine i intervenciju Vrhovnog suda u aferi Votergejt 1972. godine.
“Kada je Vrhovni sud saopštio svoju odluku u sluèaju Buš protiv Gora niko nije izašao na ulicu da protestuje. Vrhovni sud je naložio predsedniku Niksonu, koji je kontrolisao armije, da preda audio snimke i predsednik ih je predao.“
U novom muzeju kružnog oblika multimedijski se prikazuje istorija Sjedinjenih Država-sa naglasom na slobodi koja je privlaèila i još uvek privlaèi hiljade imigranata. Direktorka programa muzeja Amber Auld Kums oèekuje da æe posetioce najviše iznenaditi sadašnja i dalja važnost tog dokumenta.
“Smatram da æe za posetioce biti najneoèekivanije oseæanje da je ustav dokument o njima, a ne samo prašnjavi arak hartije ispisan pre više od dvesta godina. Taj dokument stvarno utièe na naš život danas.“
Amerièki ustav - kako ukazuje Kumsova - takodje nadahnjuje ljude u drugim zemljama.
“Strani posetioci bi mogli doæi da vide iz prve ruke kako naš sistem deluje da bi mogli da ga uporede sa svojim ili da pozajme iz njega, ukoliko im odgovara, da bi se suoèili sa onim što je se dogadja u njihovoj zemlji.“
Veæinu sredstava za izgradnju muzeja od sto osamdesed pet miliona dolara obezbedile su federalne, državne i lokalne vlasti. Privatni dobovoljni prilozi iznose oko èetrdeset miliona dolara. Poseta nije besplatna; staje šest dolara po odrasloj osobi. No, posetioci ne odlaze praznih ruku. Svako dobije džepnu kopiju ustava -sada štampanu na engleskom i španskom, ali æe uskoro biti štampana na još devet jezika.