Seæate li se uredjaja za teleportaciju iz nauènofantastiènih filmova? Verovali ili ne, primitivni uredjaji te vrste veæ postoje i... nisu baš tako primitivni. Takozvani trodimenzionalni štampaèi postoje veæ nekoliko godina i sve su bolji i pristupaèniji. Naravno, n jedan od njih ne može da uoblièava živa biæa, ali na komandu štampaju razne, èak vrlo komplikovane predmete, po potrebi u više boja. Kao što moderni dvodimenzionalni printeri koriste milione siæušnih taèkica da bi iscrtali crtež ili fotografiju, tako trodimenzionalni štampaèi koriste zrnca plastike, metala ili èak skroba, da bi gradili objekte. Sada su još skupi, i najviše ih koriste tehnièke firme za izradu prototipova ili modela za odlivke. Ali neki proizvodjaèi razmišljaju veæ i o jeftinijim, kuænim verzijama. Zamislite, na primer, kada biste kod kuæe mogli da štampate rezervne plastiène delove za kuæne aparate ili lego kocke, ili posudje, ili bilo šta drugo. A kako rade ovi štampaèi? Zamislite dve kutije sa pomiènim dnom - jednu punu plastiènog praha, a drugu praznu. Specijalan valjak, povezan naravno sa kompjuterom, prelazi preko praha u prvoj kutiji, skida sa površine tanak sloj u obliku preseka predmeta koji se štampa i prenosi ga do druge kutije gde ga spušta na dno. Kreæuæi se tamo-amo, valjak postepeno nanosi sloj po sloj praha koji se u medjuvremenu otvrdnjava. Kako štampani predmet raste tako se dno kutije spušta, da bi valjak uvek naneo poslednji sloj. Oni koji su ih videli u radu kažu da su trodimenzionalni printeri sve bolji i precizniji.