Ovo nije prvi put da Moskva tvrdi da se na inspektore vrši pritisak. Medjutim, ministar Ivanov nikada ranije nije izneo tako oštu opasku. Po reèima Igora Ivanova, na meðunarodne inspektore se -- kako se izrazio -- vrši veoma veliki pritisak, kako bi se izazvao njihov odlazak iz Iraka, kao 1998. godine; ili da, kako je ustvrdio ruski ministar, Ujedinjenim nacijama podnesu procenu situacije koja bi pružila izgovor za primenu sile protiv Iraka. Ivanov je apelovao na inspektore da nastave da obavljaju svoju misiju objektivno. Rusija se duže vremena protivi vojnom rešenju konfrontacije sa Irakom, i Ivanov je ponovo izrazio uverenje da se kriza može rešiti diplomatskim putem. Taj æe teret, meðutim, morati da snosi i meðunarodna zajednica, na koju je apelovao da u potpunosti saraðuje i ne ometa vojne inspekcije. Bagdad takoðe treba da ispuni svoje obaveze, rekao je Ivanov, pozvavši iraèki režim da pokaže -- kako je rekao -- “maksimum otvorenosti” i pruži traženu saradnju meðunarodnim inspektorima. U izveštaju Savetu bezbednosti, glavni inspektor Ujedinjenih nacija, Hans Bliks je ukazao na sve veæu spremnost Iraka da saraðuje sa inspektorima za naoružanje. Bliks je ujedno istakao odreðene manjkavosti. Iako se spominje moguænost nove rezolucije Saveta bezbednosti kojom bi se, pod odreðenim uslovima, ovlastila primena sile protiv Iraka, još uvek nije podnet nacrt takvog dokumenta. Iako ruska vlada i dalje odbija usvajanje rezolucije o primeni sile, rekao je Ivanov, Moskva se ne protivi razmatranju nove rezolucije koja bi pospešila proces inspekcija.
