U svojem godišnjem izveštaju o stanju ljudskih prava, organizacija “Human rajts voè” ukazuje da usredsreðivanje Sjedinjenih Država na terorizam - posle napada 11. septembra 2001 - podriva amerièku ulogu vodeæeg zagovornika ljudskih prava. Direktor “Human rajts voèa”, Kenet Rot, ukazuje da Sjedinjene Države - zbog svojeg ogromnog uticaja - imaju posebnu odgovornost za uspostavljanje standarda poštovanja ljudskih prava. Ipak, Rot napominje da Sjedinjene Države štete celoj stvari uèvršæivanjem saveza sa zemljama u kojima se ljudska prava krše, kao što su Kina, Pakistan i Saudijska Arabija. Kenet Rot kaže da brojne zemlje koriste rat protiv terora kao opravdanje za obraèun sa unutrašnjim disidentskim pojavama.
“U sluèaju Kine, amerièka vlada je uèinila veliku uslugu toj zemlji kada je svrstala Islamski front istoènog Turkmenistana u teroristièke organizacije. To je Kineskoj vladi dalo znak da je Amerièka vlada spremna da prihvati kineske represivne korake prema slabijoj manjini, muslimanskom stanovništvu - koje je veæina u pokrajini Šinðijang na severozapadu zemlje.”
Kenet Rot je rekao da bi administracija predsednika Buša trebalo da uslovljava savezništvo - poštovanjem ljudskih prava i demokratskim otvaranjem. Zamoljen juèe (ponedeljak) da to prokomentariše, portparol Bele kuæe Arijel Flajšer je osporio tvrdnju organizacije “Human rajts voè”, rekavši da je praksa Sjedinjenih Država da vode politiku koja pomaže da se unaprede ljudska prava širom sveta.
“Rekao bih da kada pažljivije pogledate, naroèito ono što se dogodilo u Avganistanu posle vojne operacije Sjedinjenih Država, u saglasju sa našim saveznicima, mnogi ljudi koji su bili ugnjetavani su sada slobodni. Mnogi ljudi kojima je ugnjetaèki talibanski režim ukinuo osnovne slobode. Mnogi od tih ljudi sada prvi put imaju priliku da bolje žive, priliku da uživaju u zdravstvenoj nezi, priliku da se obrazuju. Prema tome, ova administracija se energièno protivi takvim tvrdnjama.”
Godišnji izveštaj “Human rajts voèa”, najveæe amerièke organizacije za praæenje ljudskih prava, obuhvata period od novembra 2001. do novembra 2002. U njemu sa iznosi da Sjedinjene Države preduzimaju korake za unapreðenje ljudskih prava u nekim zemljama koje uèestvuju u ratu protiv terorizma, naroèito u Egiptu i Uzbekistanu i bore se za unapreðenje ljudskih prava u Burmi, Belarusiji i Zimbabveu. “Human rajts voè” takoðe ukazuje da Evropska unija u novije vreme nije uspela da odigra veliku ulogu u zaštiti ljudskih prava, zbog toga što je preokupirana sopstvenim širenjem. U izveštaju se navodi i da Irak i Severna Koreja i dalje naveliko krše ljudska prava, a organizacija beleži i veliku zabrinutost zbog kršenja koja je izazvao razorni rat u Istoènom Kongu, oživljavanja genocida u Burundiju i sadašnjih sukoba u Kolumbiji i izmeðu Izraela i Palestinaca. U izveštaju “Human rajts voèa” ima i nekih pozitivnih novosti, poèev od suðenja za genocid bivšem jugoslovenskom predsedniku Slobodanu Miloševiæu, optuženom za zloèine u Bosni i Hercegovini i na Kosovu.
“Miloševiæ je doživeo da doðe na sud. Veæina ljudi je svojevremeno mislila da se to nikada neæe dogoditi, ali je on sada usred dugotrajnog, veoma detaljnog, energiènog sudskog postupka. Nadamo se da time neæe samo biti kažnjen neko ko je po našoj evidenciji poèinio užasna zlodela, nego æe se takoðe uputiti signal ostalima širom sveta koji bi hteli da budu tirani, da rizikuju da sa njima bude postupljeno na isti naèin i da budu lišeni slobode i zatvoreni - ukoliko krenu sliènim putem.”
U najnovijem godišnjem izveštaju organizacije “Human rajts voè”, takoðe se iskazuje optimizam da æe završetak smrtonosnih sukobljavanja u Angoli, Sijera Leoneu i Sudanu, dovesti do unapreðenja ljudskih prava.