Postoje mašine koje mogu da snime da li se ispod odæe nalazi skriveno oružje; tu su naprave koje na prtljagu mogu da otkriju i najmaninimalnije tragove droge i eksploziva; ima i skenera koji munjeviotm brzinom mogu da uporede lik, snimljen digitalnom tehnologijom, sa bazom podataka u kojoj su pohranjene fotografije osoba za kojima se traga... Da li Amerikanci, isti oni koji su pre svega godinu dana brinuli zbog èinjenice da internet kompanije zadiru u njihovu privatnost, spremni sada da prolaze kroz rengenske mašine, budu snimani i podvrgavaju se pretragama? Saradnik Centra za strategijske i medjunarodne studije, Džim Luis, daje na ta potanja pozitivan odgovor:
”Ljudi su spremni da se odreknu privatnost zarad bezbednosti. Ali nisam siguran da su ljudi voljni da se odreknu privatnosti kako bi neke kompanije na tome pravile novac. Tu se stvari nisu promenile. Da li su Amerikanci spremni da budu fotografisani kako bi se dokazalo da nisu terorosti? Veæina njih jeste. A da li su spremni da dozvole da neka kompanija prikupi mnoštvo podataka o njima kako bi na taj naèin napravila profit? Veæina nije!“
Policajac iz mesta Virdžnija Biè, Greg Malen, kaže da je sve više ljudi spremno da se odrekne privatnosti zarad bezbednosti ukoliko im se objasni kako nova tehnolgija koja se krositi u te svrhe funkcioniše i ukoliko imaju kontrolu nad naèinom na koji se prikupljene informaicje koriste. Gradska uprava Virdžnija Bièa je prošlog meseca izglasala da u èetvrtima privatnih kuæa duž plaže ugradi sisteme za nadziranje. Pre toga, gradjani su se sastali da uspostave mere predostrožnosti kako vlasti taj sistem ne bi zloupotrebile, kaže Greg Malen:
”Organizovali smo susret struènjaka iz tehnološke sfere i zagovornika gradjanskih prava koji su odgovarali na pitanja gradjana. Naša je dužnost da upoznamo ljude sa èinjenicama i da obezbedimo da se oseæaju komotno pre no što poènemo da koristimo sistem nadziranja.“
Stanovnici Virdžija Bièa su odredili ko sme da ima uvid u materijal prikupljen tim sistemom, i na koji naèin te ifnormacije mogu da se koriste. Prema reèima Džima Luisa, takva angažvanost gradjana je kritiènog znaèaja:
”Svi smatraju da je nužno tragati za teroristima. A šta je sa obiènim kriminalcima? Veæina ljudi æe podržati mere kojima bi i oni mogli da se privedu pravdi. Ali, da li je potrebno koristiti sve te mere i za nalaženje ljudi koji hronièno dobijaju kazne za pogrešno parkiranje? To je veæ nešto drugo, i tu se postavlja pitanje limita podataka koji se prikupe sistemom skeniranja. Kako da se postave ti limiti? Gde se povlaèi linija?“
To su neka od suštinskih pitanja na koja æe Amerikanci morati da nadju odgovore pre no što se svestrano prihvati tehnologija za prismotru gradjana, zakljuèuje Džim Luis. U vreme kada tehnološke moguænosti rapidno rastu, od kritiènog je znaèaja postaviti razborite granice.