Iako su morali da nose maske zbog prašine nastale rušenjem kompleksa Svetskog trgovinskog centra, i da prolaze vojnu kontrolu, amerièki berzanski radnici su se vratili na posao. Mnogi listiovi pozdravljaju ponovno otvaranje njujorške berze kao još jedan pokazatelj da su se Amerikanci povratili od prošlonedeljnog soka. "Vol strit džornel" piše:
Tržište nije propalo. Pad od 684 poena ne ulazi ni u prvih deset odsto najveæih berzanskih padova. I za verovati je da ukoliko Kongres bude brzo delovao i ukinuo porez na kapital, da æe se tržišta oporaviti. Sadašnji izazov je psihološke a ne materijalne prirode, i ono što je potrebno amerièkoj privredi je da politika deluje što je moguæe energiènije u pravcu veæe profitabilnosti, što æe pospešiti otvaranje novih radnih mesta.
"Njujork tajms" koji se štampa na Menhetnu takoðe ocenjuje ponovno otvaranje i veliki pad vrednosti akcija.
Ukoliko je potrebno još dokaza da je Amerika ušla u èudnu eru, dovoljno je ukazati na ocenu mnogih eksperata da je pad vrednosti deonica od 685 poena relativno dobra vest. Strahovalo se da bi ponovno otvaranje Vol strita pokrenulo paniènu prodaju deonica, koja bi srušila berzu. Relativna obuzdanost tržišta odražava ohrabrujuæe uverenje da teroristi nisu naneli nepopravljivu štetu amerièkoj privredi.
Svi komentari se takoðe osvræu na novonastalo žalosno stanje amerièkih vazduhoplovnih kompanija pogoðenih dvodnevnim otkazivanjem svih letova, i višemilionskim gubicima. List "Èikago tribjun" piše:
Govori se o potrebi spasavanja vazduhoplovne industrije. Kongres je usvojio uredbu kojom se toj industriji dodeljuje hitna pomoæ od dve i po milijarde dolara i obeæavaju krediti sa niskim interesim stopama u iznosu 12 milijardi dolara. S obzirom da æe avionske kompanije da se suoèe sa problemom likvidnosti, u nacionalnom je interesu da im se pomogne kreditima i likvidnim sredstvima.
Mnogi listovi i dalje pozivaju Amerikance da u predstojeæim danima budu hrabri i strpljivi. Dnevnik "Solt lejk siti dezert" upuæuje:
Život se mora nastaviti. Potrebno je vratiti se redovnoj svakodnevici, bez obzira što stvari nikada neæe biti iste kao pre, i sto æemo pažljivo pratiti dalji tok dogaðaja. Memorijalne službe i sahrane biæe potresni. Pa ipak, mrtvima dugujemo da ponovo uspostavimo normalan život. Oni ne bi želili da teroristi postignu svoj krajnji cilj, da trajno zastraše, demoralizuju i paralizuju najmoæniju zemlju na svetu.