Po reèima naše sagovornice, NATO æe bez sumnje odobriti rasporeðivanje predviðenog kontigenta vojnika. Glavnokomandujuæi NATO-a za Evropu, general Džozef Rolston vodio je razgovore u Makedoniji u okviru prikupljanja podataka o održavanju primirja, kaže Džejn Šarp i dodaje:
“Verujem da æe se vratiti iz Makedonije i preporuèiti misiju, jer bi sada bilo teško da NATO od nje odustane. Lièno, inaèe, smatram da smo bili isuviše oprezni. Podržala bih daleko robustniju misiju, koja bi trajala mnogo duže. NATO nije vojno prisutan u Makedoniji još od marta meseca i mislim da je trebalo da naðemo naèin da uðemo mnogo ranije. NATO je trebalo da bude neutralna strana koja bi razdvajala makedonske i snage albanskih ekstremista. Time bi bilo spašeni i životi i imovina mnogih.”
O izgledima da se održi primirje i sprovede dogovor iz Ohrida Džejn Šarp kaže:
“Jedan od problema je što nije poznat broj frakcija albanskih pobunjenika. Znamo da je komandant Oslobodilaèke nacionalne armije, Alija Ahmeti obeæao da æe se njegovi gerilci razoružati. No, nije poznato da li ima još pobunjenièkih frakcija i to jeste problem, ali ne i jedini. Mislim da predstoje problemi i sa makedonskom stranom. Makedonci su na primer, blokirali puteve pokušavajuæi da spreèe ulazak pripadnika KAFOR-a. Oèigledno postoji neprijateljstvo od strane Makedonaca, koji smatraju da su uèinili isuviše velike ustupke Albancima i stoga se protive prisustvu NATO-a. Kritikovali su zapadne zemlje, a posebno Sjedinjene Države, što su direktno razgovarale sa albanskim pobunjenicima. Mislim da je ta kritika bila besmislena, jer ne vidim kako bi se drugaèije moglo doæi do sporazuma o razoružavanju. Ukoliko ne bude saraðivala, makedonskoj strani preti opasnost da izgubi prednost pridruživanja Evropskoj Uniji i zapadnoj zajednici u naèelu. A, što se tièe albanske strane, postoji opasnost da veæi broj albanskih frakcija ne ispoštuje primirje, što bi moglo da obnovi rizik od graðanskog rata u Makedoniji. Ipak, ocenjujem da je takva opasnost danas mnogo manja, pogotovo u odnosu na razdoblje kada NATO nije bio prisutan na prostoru bivše Jugoslavije.”
Džejn Šarp smo zamolili da se sa bezbednosnog aspekta osvrne na aktuelnu krizu u Beogradu, koju ona naziva zabrinjavajuæom. Šarpova upozorava da predajom Miloševiæa Hagu nisu rešeni svi problemi:
“Ima veliki broj ljudi u vojsci i policiji koji su do sada trebalo da budu uklonjeni sa položaja. Ništa nije pokušano da bi se reformisala vojska i iz viših ešalona iskljuèili ljudi koji su sledeli Miloševiæevu politiku. Sve dok se to ne uèini biæe problema. Pored toga, jugoslovenski predsednik Koštunica i dalje nije ni malo kooperativan u pogledu Bosne i Hercegovine. Ukoliko u sadašnjoj krizi prevlada Koštunica, nisam optimista u pogledu Srbije. Iako ima problema sa nekim aspektima politike premijera Ðinðiæa, on je pokazao daleko ozbiljniju spremnost za sprovoðenje reformi nego Koštunica.”
Na kraju razgovora, Džejn Šarp je ipak izrazila oprezni optimizam za buduænost ukupnog podruèja Balkana, mada -- kako se izrazila -- brine za buduænost Makedonije.