Rezultati najnovijih istraživanja u Australiji mogli bi da promene naše
shvatanje odnosa između starenja i očuvanja moždanih funkcija. Kako
izgleda, za gubljenje mentalnih sposobnosti u poodmaklim godinama kriv
je postepeni gubitak kontakta među ćelijama mozga.
Istraživači u
Sidneju, u Australiji, došli su do iznenađujućeg otkrića da, što više
starimo, belo jezgro mozga postaje važnije od sive, takozvane, moždane
kore. Beli delovi mozga sadrže nervne ćelije koje sprovode signale
između moždanih ćelija u kori mozga. Sada je ustanovljeno da se te veze
gube više od šest puta brže nego same ćelije mozga. A ključ za
usporavanje tog procesa je mentalna aktivnost.
„Važno je da se
koriste inače ćemo ih izgubiti. Mozak najbolje reaguje kada smo fizički
i mentalno aktivni,“ kaže profesor Piter Šofild.
Naučnici su
posmatrali članove jednog bridž kluba. Za 99-godišnju Marin Rajs to je
predstavljalo samo potvrdu nečega što je odavno znala. Ona živi sama,
radi gotovo sve kućne poslove i majstor je u igranju bridža. Kako kaže,
bridž joj je pomogao da živi duže. „Verovatno bih već bila mrtva,“ kaže
ona uz smeh.
U istraživanju o funkcijama mozga ispitivane su
zdrave osobe uzrasta između 46 i 92 godine. U tom rasponu godina
prosečan gubitak bele mase mozga bio je 30 odsto, a sive samo 5 odsto.
Istraživač, doktor Olivije Pige upotrebio je kompjutere kao analogiju.
„Zamislite
niz međusobno povezanih kompjutera, gde su kompjuteri siva masa, a
kablovi bela masa. Kompjuteri su još uvek ispravni, ali kablovi se
kidaju i veze više ne postoje,“ kaže Pige.
Naučnici ne znaju da
li bi te veze mogle ponovo da se uspostave kada se jednom prekinu. Oni
kažu da, dok to ne otkriju, jedino što može da se učini jeste da te
veze održavamo aktivnim. To naravno ne znači da svi moramo da igramo
bridž. Redovno čitanje, igranje igara kao što je šah ili učenje
sviranja na nekom muzičkom instrumentu ima isti efekat kao igranje
bridža.
