Istraživanja ukazuju da Amerikanci troše manje novca na hranu, ali da bi to moglo da dovede do povećanja gojaznosti. Isto važi i za druge razvijene zemlje koje su pod udarom ekonomske krize pošto je kvalitetna hrana mnogima nedostupna.
Eksperti kažu da se Amerikanci u lošim ekonomskim uslovima opredeljuju za gotovu hranu bogatu šećerom, masnoćama i kalorijama, sa malo hranljivih sastojaka, koja se obično naziva „brzom hranom“, kaže profesorka Džudit Vajli-Roset, sa Univerziteta „Ješiva“ u Njujorku.
„Istraživanja sugerišu da je brza hrana tri puta jeftinija od zdrave dijete zasnovane na voću i povrću.“
U stvari, cena voća i povrća se neprekidno povećava, dok cena brze hrane ostaje otprilike ista.
Marijan Fjudejl ima jedanaest članova u svom domaćinstvu.
«Hranimo se tako što ne mislimo na zdravlje. Jedemo ono što je izdašno. Jedemo ono što je zasitno.“
Pojedini restorani u Sjedinjenim Državama reklamiraju „recesijske specijalitete“, među kojima su kobasice koje sadrže mnogo masti. Istraživanja na Univerzitetu države Vašington pokazuju da povećanje siromaštva od 10 odsto izaziva 6-oprocentno povećanje gojaznosti među odraslim Amerikancima. Anja Dagan iz Banke hrane grada Njujorka, kaže da će loša ekonomija i veća stopa gojaznosti svakako imati uticaj na javno zdravlje.
„Tada veći broj ljudi, porodica, dece, postaje podložan bolestima povezanim sa ishranom.“
Beri Popkin, stručnjak za ishranu i gojaznost, kaže da se to već događa.
„Već počinjemo da zapažamo globalni porast dece obolele od dijabetesa, koja će u 30-oj 40-oj godini života ostajati bez prstiju, bez udova i vida.“
Zdravstveni stručnjaci kažu da je lakše prejesti se brze hrane, jer je ukusna i tera vas da jedete više da biste se zasitili. Nutricionisti kažu da vlade treba da intervenišu da voće i povrće postane jeftinije i pristupačnije. Ljudi takođe treba da nauče da kuvaju jeftiniju, ali hranljiviju hranu.
