Rusija i Amerika u poslednjih 10 godina su bile u stanju da reše neka sporna strateška pitanja, i pored vrlo oprečnih stavova u vezi sa bitnim geopolitičkim problemima. Sve u svemu, odnosi dve zemlje se popravljaju, što je rezultat napora obe strane usmerenih na prevazilaženje nesuglasica.
Zamenik državnog sekretara u administraciji bivšeg predsednika Bila Klintona, Strob Talbot kaže da pun potencijal rusko-američkih odnosa nije iskorišćen u poslednjih 7 i po godina Bušove i Putinove administracije, čak i pored veoma prijateljskog odnosa dvojice lidera. Međutim Talbot ističe da će povećane američke diplomatske aktivnosti sa Moskvom verovatno dovesti do produktivnijih odnosa dve zemlje.
«Bušova administracija je doživela transformaciju između prvog i drugog mandata. Mislim da predsednik Buš u drugom mandatu potencira na pitanjima koja će se njegov naslednik – bio to Obama, Klintonova ili Mekejn, nastaviti da rešava, i sa kojima će se predsednik Medvedev lakše nositi», kaže Talbot.
Rusija se protivi mnogim spoljnopolitičkim inicijativama SAD, među kojima su Iran, Kosovo, sporazum o konvencionalnim snagama u Evropi i sporazum o raketnom odbrambenom sistemu. Strob Talbot ipak ukazuje da je najviše zabirnut zbog trenda udaljavanja Rusije od demokratije i sve većih problema na polju ljudskih prava.
«Rusija danas nije višestranačka, institucije građanskog društva nisu u dobrom stanju, ne postoji sistem unutrašnje kontrole – sistem je centralizovan. Ruska vlada je dugo pokušavala da nametne takav sistem, što im u prošlosti nije pošlo za rukom, tako da mislim da neće ni sada», smatra Talbot.
Američki državni sekretarijat je u više navrata isticao da Vašington želi da Rusija bude snažna zemlja koja će sarađivati sa SAD u suočavanju sa globalnim geopolitičkim problemima. Analitičari se uglavnom slažu da bi naredna godina mogla da bude prilično teška u odnosima dve zemlje s obzirom da će 2009. godine i SAD imati novog lidera i administraciju.