“Ako bi nacionalistička koalicija došla na vlast, odnosno DSS, Radikali i Socijalisti, reagovanje u SAD i EU bi bilo u iskazano kroz razočarenje i bilo bi možda sasvim negativno”, kaže u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, potpredsednik za pitanja odbrane i spoljne politike u ovdašnjem libertarijanskom institutu Kejto, Ted Karpenter.
KARPENTER: Zapad je bio ushićen ishodom izbora u Srbiji i činjenicom da Radikali nisu pobedili, već proevropska orijentacija. To je protumačeno kao proevorpski izbor Srbije. Mislim da je, medjutim, incijalno ushićenje nešto splasnulo jer još postoji mogućnost da nacionalisticke snage, odnosno DSS, Radikalna stranka i Socijalisti formiraju koalicionu vladu sa tesnom ali funkcionalnom većinom. Ako bi nacionalistiška koalicija došla na vlast regovanje u SAD i vodećim zemaljama EU bi se iskazalo kroz prilično razočarenje i bilo bi možda sasvim negativno.
Potpredsednik instiututa Kejto, osvrće se i na nedavnu inicijativu Rusije, Indije i Kine da se obnove pregovori o statusu Kosova.
KARPENTER: Stav Vašingtona i vodećih zemalja Evropske unije je da je to rešeno pitanje i da je Kosovo sada nezavisno, te da nema o čemu da se razgovara sem o budućim odnosima nezavisne Srbije i nezavisnog Kosova. Očigledno da Beograd, Moskva, Nju Delhi i Peking smatraju drugačije. Uprkos svemu, ne verujem da će stavovi ovih zemalja imati većeg uticaja na Zapad, a ukoliko ga bude, to bi moglo da se odnosi na eventuelnu podelu Kosova, tako da delovi sa većinskim srpskim stanovništvom ostanu u sastavu Srbije. O tome bi se još moglo razgovarati, uprkos, čvrstom stavu zapada o tom pitanju, uglavnom zbog nespremnosti brojnih zemalja da priznaju nezavisnost Kosova.
Najavama NATO-a da bi mandat misije KFOR-a trebalo proširiti i na obuku kosovskih snaga bezbednosti usprotivile su se pored Srbije – još Rusija i Španija.
KARPENTER: To su zemlje koje se pre svega protive nezavisnosti Kosova, ali pored toga, one ukazuju da bi NATO mogao da dospe u vrlo nezgodnu situaciju, ako njegove akcije budu protumačene kao podrška nezavisnosti Kosova. Uzimajući u obzir napetosti izmedju kosovskih Albanaca i pripadnika srpske manjine, u situaciji u kojoj bi NATO bio vidjen kao integralan deo kosovskih snaga bezbednosti, mogli bi imati nepoželjne lokalne i regionalne posledice.
Protekle nedelje je načelnik generalštaba vojske Srbije najavio obnovu i širenje vojne saradnje sa Rusijom. Teda Karpentera smo upitali da li će se to odraziti na vojne odnose Srbija i SAD.
KARPENTER: Svakako da SAD neće biti zadvoljne širenjem vojne saradnje Beograda i Moskve i mislim da će taj stav biti prenet vlastima u Srbiji. Tenzije između SAD i Rusije, sve su izraženije u odnosu na situaciju u secesionističkim regionima u Gruziji -- Abhaziji i Južnoj Osetiji— koje podržava Rusija, zbog čega je Gruzija apelovala na SAD i NATO da izvrše pritisak na Rusiju da prekine podršku secesionistčkim snagama. Sama ideja da se Srbija vojno približava Rusiji u vreme kada rastu tenzije izmedju Rusije i SAD, neće biti vidjena kao mudar potez ovde u SAD.