Avgusta 1999. godine, ruski predsednik Boris Jeljcin imenovao je malo poznatog funkcionera bivše sovjetske obaveštajne službe, Vladimira Putna, za premijera. Kada se 31. decembra iste godine Jeljcin povukao, Putin je postao vršilac dužnosti predsednika. U martu 2000. pobedio je na predsedničkim izborima, a 2004. osvojio je i drugi četvorogodišnji mandat. Kako ruski ustav predviđa maksimalno dva uzastopna mandata, pobednik izbora u nedelju postaće novi predsednik.
Došavši na položaj 10 godina posle raspada Sovjetskog Saveza, Putin je nasledio ekonomski bankrotiranu i politički nestabilnu zemlju. Maršal Goldman je ekspert za ruska pitanja na Univerzitetu Harvard:
”1998. zemlja je upravo izašla iz finansijske krize. Rublja je bila bezvredna i spoljni dugovi se nisu otplaćivali. Državna preduzeća preuzeli su oligarsi. Bruto nacionalni proizvod pao je na 40 do 50 odsto od onog iz 1990. godine.“
Putin je izjavio da želi da zaustavi anarhiju iz devedesetih godina. Dejl Herspring, sa Univerziteta države Kanzas, kaže da je, prema Putinovom mišljenju, Rusija bila suočena sa dva problema.
”Prvo, nije imala nikakav međunarodni ugled. A drugo, centralna vlada bila je u rasulu. Putin je rešio da od Rusije napravi zemlju čija reč će se slušati. A da bi to postigao, smatrao je da mora da obnovi kontrolu Moskve nad regionima.“
Majkl MekFol, sa Univerziteta Stanford, kaže da je Putin primenjivao različite metode za jačanje predsedničkog položaja.
”Oslabio je uticaj nezavisnih medija, oslabio je moć provincijskih gubernatora i oslabio je moć parlamenta. Kasnije je oslabio i moć nezavisnih političkih stranaka i građanskih organizacija. Mislim da je vrlo teško naći neku Putinovu reformu koja je ojačala demokratiju.“
2000. godine, kada je Putin došao na vlast, organizacija za odbranu ljudskih prava, Fridom haus, rangirala je Rusiju kao zemlju sa ”delimičnim građanskim slobodama.“ Danas, njen rang je spušten na ”bez građanskih sloboda.“ Analitičar Dejl Herspring kaže da je problem delimično u tome što Rusija i Zapad različito tumače pojam demokratije.
”Reč ”demokracija“ mi prevodimo kao ”demokratija.“ Ali kada Rusi kažu ”demokracija“ oni ne zamišljaju građanske skupove, glasanja ili prepiranja oko odluka lokalnog školskog nadzornog odbora. Oni zamišljaju uređeni sistem u kome centralna vlast donosi odluke, ali u kome nema represije. To je duboko filozofski problem. Za Putina demokratija znači da odluke donosi Moskva, koja je pravedna i sluša glas naroda. Ali po mnogo čemu to je još uvek onaj stari demokratski centralizam.“
Na ekonomskom frontu, Putin je stavio pod kontrolu mnoge važne industrijske grane, kao što je proizvodnja nafte i gasa, a mnoge oligarhe je isterao iz zemlje. Zahvaljujući visokim cenama nafte ruska privreda sada raste 6 do 7 procenata godišnje. Ali, kako kaže Robert Legvold, sa Univerziteta Kolumbija, Putin nije uspeo da reši jedan od najvećih problema Rusije - korupciju - koja je danas rasprostranjenija nego pre tri, pet ili osam godina. Međutim, kaže Legvold, Putin je uspeo da sprovede nešto što je bilo želja većine Rusa kada je pre osam godina došao na vlast.
”Oni su jednostavno želeli normalnu zemlju. Dok mi govorimo o slobodi okupljanja, slobodi štampe i govora. Ali obični Rusi želeli su da mogu slobodno da putuju, da zarađuju i troše novac. Čak je i sloboda vere sada veća nego ikada ranije u njihovim životima.“
Zbog svega toga, kažu eksperti, Putin odlazi sa položaja predsednika sa popularnošću većom od 70 odsto. Ako njegov izabrani naslednik, Dimitri Medvedev, bude postao predsednik, analitičari kažu da će biti interesantno videti koliku će moć Putin zadržati u svojim rukama.