Da li je Ahtisarijev plan konačno odbačen, koliko je realna ideja o podeli Kosova i kakve bi bile regionalne implikacije nezavisnosti Kosova? Kolega Branko Mikašinović postavio je ta pitanja direktoru odeljenja za istočnoevropske studije u vašingtonskom Centru za strateške i medjunrodne studije, Janušu Bugajskom.
Bugajski: Ne mislim da je Ahtisarijev plan odbačen, pošto su ga prihvatile SAD, generalno - Evropska unija, kao i Priština, ali ga nisu prihvatile Srbija i Rusija. Mislim da su potrebne neke dopune i ispravke tom dokumentu. U stvari nema protivljenja samom planu, već pretpostavci tog plana od strane Rusije i Srbije, odnosno da bi trebalo prekinuti pregovore i doneti odluku o nezavisnosti. Dakle, nije u pitanju plan, već činjenica da Beograd i Moskva ne mogu da prihvate ideju nezavisnosti Kosova.
Glas Amerike: Šta se može očekivati od narednih 120 dana pregovora i kakva će biti uloga SAD, EU i Rusije?
Bugajski: Ne verujem da će narednih 120 dana biti period novih pregovora. Mislim da se više radi o zastoju izmedju SAD i Rusije. Vašington nije želeo da ishitreno podnese rezoluciju u UN na koju bi Rusija stavila veto, jer bi se tada stekao utisak da SAD deluju van pravnog okvira ako bi preduzele neku unilateralnu meru. Amerika će u ovom periodu nastojati da pridobije Rusiju i omekša njenu pozicije, a istovremeno obezbedi jedinstvo Evropske unije. U slučaju da Rusija ne popusti, imaćete bar zajednički zapadni front.
Glas Amerike: Da li ideja o podeli Kosva dobija na zamahu i koliko je ona realna?
Bugajski: Ta ideja je dobila na zamahu proteklih nekoliko nedelja, kao rezultat izjave Išingera i holandskog ministra inostranih poslova da takva mogućnost postoji. Ako se Beograd i Priština dogovore da ustupe ili razmene teritoriju, smatram da je to njihov izbor, i ako oni to prihvate, ta ideja bi trebalo da bude prihvatljiva i za medjunarodnu zajednicu.
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu šire implikacije mogućeg otcpeljenja Kosova u pogledu, recimo, Republike Srpske ili novih apiracija hrvatske zajednice u Bosni i Hercegovini?
Bugajski: Bosna i Hercegovina, pod novim visokim medjunarodnim predstvnikom Miroslavom Lajčakom, koji je obavio dobar posao u Crnoj Gori, ima prvenstveni zadatak da se učlani u Evropsku uniju. On je suočen sa protivljenjem dva entiteta čime se blokira dalji progres.
Glas Amerike: Kakve bi mogle da budu posledice otcepljenja Kosova na Bosnu i Hercegovinu?
Bugajski: Kada se u Bosni sprovedu odgovarajuće ustavne promene, kao što su reforma policije i reforma upravne strukture, ta zemlja će biti na putu učlanjenja u Evropsku uniju. Ako bi Republika Srpska krenula putem nezavisnosti kao rezultat nezavisnosti Kosova, mislim da bi to unazadilo taj entitet na duži period pošto ne bi imao podršku medjunarodne zajednice, jer ga ona ne tretira na isti način kao Kosovo. Drugo, Republika Srpska je zainteresovana da Bosna i Hercegovina preživi, jer ima veliki stepen autonomije i samouprave, dobija i ekonomske investicije a dobiće još više u procesu evopskih integracija. Treće, ne verujem da je u ovom trenutku u interesu Republike Srpske da se ujedini sa Srbijom, koja je suočena sa teškim problemima u pogledu procesa ulaska u evropske integracije. Dakle. mislim da bi bilo previše faktora koji bi sprečili Republiku Srpsku da krene ka nezavisnosti, u slučaju da Kosovo postane nezavisno. Sto se tiče hrvatske zajednice, ne verujem da bi Hrvatska podržala dezintegraciju Bosne i Hercegovine, posebno u ovom trenutku kada se Zagreb kreće ka punom članstvu u Evropsku uniju. Bez podrške Zagreba, Hrvati u Bosni ne bi imali dovoljno snage da stvore svoj zasebni entitet, a istovremeno bi radili suprotno procesu unifikacije vlasti u Bosni, ka razbijanju te države na mini teritorije, što Zagrebu ne bi išlo u prilog.