Za komentar povodom predloga nove rezolucije Saveta bezbednosti UN o Kosovu, kojim se predvidja odlaganje rešenja statusa Kosova za četiri meseca, kolega Branko Mikašinović zamolio je Stivena Majera, profesora političkih nauka na Nacionalnom univerzitetu za odbranu u Vašingtonu.
MAJER: Novi francuski predsednik, Nikola Sarkozi, zalaže se za ideju da se pregovori o Kosovu odlože, što podržavaju i neke druge zemelje Evropske unije. Medjutim, pravo pitanje je - šta bi bio cilj produženja razgovora. Ako bi ti pregovori bili iste prirode kao i ranije, ništa se neće postići, jer to nisu bili stvarni pregovori. Ako se medjunarodna zajednica bude angažovala na realizaciji pravih pregovora, bez unapred odredjenog zaključka, tada bi mogao da se postigne napredak izmedju Beograda i Prištine, mada bi takvi pregovori mogli da potraju duže od četiri meseca.
GLAS AMERIKE: Da li bi se pitanje budućeg statusa Kosova moglo rešiti bez učešća i saglasnosti Rusije, pa i Srbije?
MAJER: U pravnom smislu, pitanje budućeg statusa ne može biti rešeno bez Rusije, ali svakako može bez Srbije. Ujedinjene nacije bi mogle da ga nametnu, ali ako Srbija ne bude prihvatila ideju nezavisnog Kosova, ono će biti veoma teško ostvarljivo. Ako Beograd ne bude saradjivao sa Ahtisarijevim planom, to znači da on neće uspeti. UN bi mogle da nametnu rešenje, ali ne bez Rusije. A, u ovom momentu Rusija ne samo da se neće uzdržati od glasanja u Savetu bezbednosti, već je spremna i da uloži veto.
GLAS AMERIKE: Kakav dalji razvoj dogadjaja predvidjate ako bi Rusija uložila veto u Savetu bezbednosti UN?
MAJER: Ako Rusija stavi veto na novu rezoluciju UN, to znači da bi se automatski moralo krenuti sa novim pregovorima, sa ili bez Ahtisarija. Radi se o tome šta zapravo želi medjunarodna zajednica - da li želi prave pregovore i održivo rešenje, ili nešto drugo. Drugo, ako bi kosovski Albanci nakon ruskog veta proglasili nezavisnost, uprkos suprotnim stavovima Rusije, EU i Srbije, to bi uzrokovalo ozbiljne probleme, posebno severno od reke Ibra. Treće, SAD bi mogle jednostrano da priznaju nezavisnost Kosova, mada ne verujem da bi Bušova administracija tako postupila, ali to svakako ostaje jedna od mogućnosti.
GLAS AMERIKE: Jedan od alternativnih planova je da se Kosovo podeli na dva dela, srpski i albanski, sa suverenitetom Srbije, ali i velikom autonomijom Albanaca?
MAJER: To ja nazivam bosansko-hercegovačkim rešenjem. To nije bilo delotvorno u Bosni, pa nisam siguran da bi bilo i na Kosovu. Glavni problem je da Albanci ne žele da prihvate srpski suverenitet nad celim Kosovom; možda nad delom Kosova, ali sa suvernitetom Prištine na svom delu teritorije. Medjutim, ta ideja bi mogla da bude seme prave podele Kosova, što bi tokom vremena moglo da se uspostavi kao konačno rešenje.