Smeštena na jugu Menhetna, škola čuvena u celom svetu spolja deluje savim obično. Naravno, taj utisak vara. Marlon Brando, Pol Njumen, Al Paćino, Robert De Niro, Dastin Hofman, Merilin Monro, Uma Turman, Sisi Spejsek i još stotine glumaca koje gledamo u američkim filmovima, bile su povezane sa institutom.
Džefri Horn predaje glumu. Prvi put je upoznao Strasberga 1954. i povezan je sa institutom otkao je osnovan, 1969. Za Strasberga, koji je umro 1982, kaže da je bio američki genije. Horn objašnjava da svoje studente uči da razrađuju svoje uloge iznutra, što znači da bi najpre trebalo da proniknu u karakter, otkriju njegove korene, prisvoje njegova osećanja i tek onda obrate pažnju na njegovu odeću i gestikulaciju.
«Šta je prvo u životu? Gladan sam i hoću da jedem. Znači da je prvo to da sam gladan. Neću prvo da jedem, nego sam prvo gladan. Ako sam neraspoložen jer sam sam, izađem i tražim društvo. Znači sam sam u kući, usamljen, nemam s kim da pričam i nema ničeg na televiziji. Već sam jeo. Usamljen sam. Treba mi kontakt s ljudima. To sve dolazi iznutra. Onda izlazim i tražim prijateljstvo ili društvo», kaže on.
Institut je postao slavan po glumačkoj tehnici koja je poznata kao metodska gluma. Šta je to?
«Predavati metod znači pomoći glumcu da bude živ na sceni, da ne pretenduje da bude živ, nego da jeste živ. Naravno, živ kao ličnost. Toliko glume koju vidimo u svetu – na sceni, na filmu, televiziji – jeste laž i falsifikat. Ne možete stvarno da poverujete da se nešto događa. Mi idemo u pozorište da bismo nešto doživeli; idemo u bioskop da doživimo nešto. Prema tome, metod je pomoć glumcu da nešto doživi, da bi publika mogla nešto da doživi», kaže Horn.
Da bismo videli šta o toj tehnici kažu njegovi studenti, razgovarali smo sa Klarom Govindan, koja već šest meseci pohađa 18-omesečni kurs.
«Imamo mnogo časova glume. Počinjemo tako što se opuštamo. Vežbamo čula. A onda prelazimo na rad na sceni. Tu koristimo metodsku glumu. To je ono što se zove metodska gluma», kaže ona.
Njena starija koleginica, Virdžinija Majers, objašnjava šta taj metod unistinu podrazumeva.
«Metodska gluma se sastoji od korišćenja saznanja i osećaja koji stvaraju stvarne životne situacije i njihove imaginativne razrade, da bi se ta saznanja i ta osećanja ponovo stvorila. Na primer, mogu da držim ovu flašu s vodom u ruci. Tako znam kakav je to osećaj i koliko je teška ta flaša s vodom. Posle toga mogu da je ostavim i da zamišljam da je držim u ruci. Znam kako to izgleda i kolika je snaga potrebna da se ona drži. Bez obzira što nje u stvari više nema. Prema tome, ako možete da radite to isto s vašim emocijama i da se sećate kako ste se osećali kada ste bili žalosni ili nešto slično... U tom slučaju možete da upotrebite te emocije i unesete ih u igru i koristite u svojoj glumi», kaže studentkinja metodske glume Virdžinija Majers, dodajući da se priprema za rad i u pozorištu i na filmu i da se nada da ćemo je i mi jednog dana videti na ekranu.