«SAD ne misle da bi dalji pregovori i nova odlaganja pomogli da se dodje do održivog rešenja za Kosovo», izjavila je u Vašingtonu zamenica pomoćnika američkog državnog sekretara, Rozmari Dikarlo, povodom jučerašnje sednice SB UN o Kosovu. Na brifingu za novinare u Stejt departmentu, ona je istakla da sednica nije predstavljala izjašnjavanje o Ahtisarijevom planu već samo početak diskusije o tom pitanju, i izrazila nadu da će SB pronaći rešenje za budući status Kosova u narednih nekoliko meseci.
Rozmari Dikarlo je na početku brifinga ponovila da Vašington snažno podržava plan Martija Ahtisarija uključujući i preporučenu nezavisnost Kosova pod medjunarodnim nadzorom, i pozvala Srbiju da sagleda prednosti tog plana i podrži ga. Ona se nije složila sa ocenom premijera Srbije Vojislava Koštunice da je Ahtisarijev predlog praktično odbačen.
"Ponovila bih reči britanskog predsedavajućeg Saveta bezbednosti – Ahtisarijev predlog nije bio odbačen juče. Nije se postavljalo pitanje odbacivanja ili prihvatanja predloga, Ahtisari je predstavio svoj plan, strane su predstavile svoja gledišta, a SB je zatim imao raspravu. Mislim da ćemo narednih nedelja imati o tome puno konsultacija unutar Saveta. Svakako ćemo imati i bilateralne razgovore i nastaviti razgovore sa Beogradom i Prištinom. Mislim da će članice jasnije uvideti šta Ahtisarijev plan znači, kako može da pomogne regionu u celini, i nadamo se da će Savet bezbednosti u narednih nekoliko meseci glasati o tom pitanju."
Na konstataciju da jučerašnje zasedanje ipak nije pokazalo jedinstvo članica Saveta bezbednosti, DiKarlo kaže da sednica nije imala za cilj prebrojavanje glasova i da niko nije očekivao lako rešenje tako složenog pitanja.
«Drago nam je da se Savet bezbednosti okupio i pronašao format koji je juče svima omogućio da iskažu svoje stavove; veoma je važno da su obe strane mogle da predstave svoja gledišta. Takodje je važno da članice Saveta - koje nisu deo Kontakt grupe i koje se ovim pitanjem nisu detaljno bavile proteklih nekoliko godina -- dobiju priliku da potpuno sagledaju situaciju, razumeju Ahtisarijev predlog i posledice ako se ne reaguje po tom pitanju.»
Komentarišući predlog Rusije da se u region uputi misija UN da bi procenila činjenično stanje, DiKarlo je rekla da SAD podržavaju inicijativu da članice Saveta bezbednosti, koje to žele, iz prve ruke dodju do informacija o stanju na terenu. Medjutim, na pitanje kako Vašington namerava da prevazidje rusko protivljenje planu Martija Ahtisarija, ona kaže:
«Mi razgovaramo sa svim partnerima, u Savetu bezbednosti, u bilateralnim kontaktima, i tako dalje, kako proces ide napred. Ne mislimo da dalji pregovori, dalja odlaganja mogu da dovedu do održivog rešenja. Proteklih 14 meseci smo imali pregovore, pitanje Kosova se u Savetu bezbednosti razmatra već 8 godina, i mislimo da je vreme da se krene napred na osnovu predloga koji je na stolu.»
Upitana zbog čega se odbacuje predlog Beograda o širokoj autonomiji Kosova unutar Srbije, DiKarlo podseća da se Kosovo već 8 godina ne nalazi pod upravom Beograda, i da u dosadašnjim pregovorima, u proteklih 14 meseci, nijedan predlog te vrste nije mogao da dovede do sporazuma.
«Poslednji plan o autonomiji Kosova koji sam ja videla nije predvidjao postojanje «države unutar države» već izvesnu autonomiju koja čak ne odgovara autonomiji koju je Kosovo imalo 1989. Nije predvidjao ni učešće predstavnika Kosova u srpskom parlamentu, ministarstvima i ambasadama u inostranstvu. To nije država u državi.»
DiKarlo ističe da je primena standarda na Kosovu izuzetno važna, ali podseća da je medjunarodna zajednica, na osnovu izveštaja specijalnog predstavnika Kaja Ejdea, u jednom trenutku zaključila da je u mnogim oblastima postignut napredak i da je za uspeh u ostalima bilo neophodno preći na rešavanje statusa. Predstavnica Stejt Departmenta nije želela da spekuliše o mogućnosti unilateralnog proglašenja kosovske nezavisnosti i njenog priznavanja od strane Vašingtona. «Mi smo rešeni da saradjujemo sa parnterima u Savetu bezbednosti kako bi se ovo pitanje rešilo,» zaključila je Rozmari DiKarlo.