Negde krajem ovog leta, na jednom od najprestižnijuh tehničkih univerziteta u svetu, Masačusetskom institutu za tehnologiju, trebalo bi da proradi prva mikroturbina prečnika... otprilike jedan milimetar.
Čitav sklop, uključujući generator za struju koji će turbina okretati, trebalo bi da bude težak svega jedan gram. Ovaj sistem, izradjen od termički otpornog materijala, mogao bi da daje snagu od oko 50 vati, a u zavisnosti od varijante sagorevao bi tečno gorivo ili vodonik. Pošto je energetska gustina tečnog ugljovodoničnog goriva 20 do 30 puta veća od najefikasnije baterije, sistem bi bio veoma efikasan za svoju težinu. Procenjuje se da bi potrošnja iznosila manje od deset grama goriva na sat. Dok se ne pronadju efikasnije baterije od današnjih, naučnici predvidjaju da bi ovakve turbine mogle da obezbedjuju energiju za razne prenosne uredjaje - mobilne telefone, laptop kompjutere ili ručne radiostanice. Eksperimente sa mikroturbinama finansijski štedro pomaže američki Sekretarijat za odbranu, predvidjajući njihovu široku upotrebu u vojsci, na primer za male izvidjačke robotske letelice. Mikroturbine bi se izradjivale u tehnici sličnoj izradi mikroprocesora. Od jednog silikonskog kolača, od kakvog se izradjuju kompjuterski čipovi, mogle bi da se dobiju desetine, pa čak i stotine mikroturbina, što bi znatno pojeftinilo proces. U slučaju kvara, ove mašine ne bi bile popravljane već bi se jednostavno zamenjivale.