Originalni tekstovi pesama ikone savremene muzike, Boba Dilana, izloženi su u njujorškoj Morgan biblioteci uporedo sa autentičnim rukopisima Mocarta i Betovena iz 18. veka.
Bob Dilan smatra se jednim od najvažnijih tekstopisaca 20. veka. Pesme kao što su «Blowing in the Wind», «Like a rolling stone» i «The times they are a-changing» pomogle su u definisanju burnih 60-ih. Ipak, činjenica da su njegovi tekstoviu društvu rukopisa Betovena i Mocarta mogla bi da iznenadi neke od posetilaca Morgan biblioteke.
Kustos Džejsen Emons kaže da se umetnicima retko odaje pošta dok su još u životu, pa je prema njegovim rečima ta postavka prilika da se oda priznanje velikom opusu Dilanovih pesama.
«Mislim da se retrospektive umetnika obično organizuju posthumno, kada su ljudi nostalgični prema njihovim radovima. Ova izložba je posebno zanimljiva jer je Bob Dilan živ i zdrav. Upravo je objavio jedan od svojih najboljih albuma do sada. Stoga mislim da je ovo divan način da mu odamo priznanje tako da će ljudi, kada pogledaju izložbu, razmišljati o tome koliko je Dilan fantastičan umetnik.»
Izložba «Američko putovanje Boba Dilana» pokriva rane godine Dilanove karijere, od 1956. do 1966. godine. To je hronika evolucije Dilanovog muzičkog stila od pevača folk balada do idola rokenrola. U karijeri koja traje pet decenija, Bob Dilan je preplitao muzičke žanrove što mu je donelo obožavanje fanova i poštovanje muzičkih kritičara.
Emons kaže da ljudi već poznaju Dilanovu muziku, ali da izložba u Morgan biblioteci otkriva čoveka koji stoji iza nje.
«Bob Dilan je danas takav muzički idol da je, po meni, jedno od najvećih dostignuća ove izložbe što ga ona, da tako kažem – humanizuje. Vidite jednu privatnu, ličnu stranu Boba Dilana koje mnogi nisu svesni. Tu su neke od prvih pesama koje je napisao kao tinejdžer, fotografija njega kao 15-godišnjaka kako sedi na Harli Dejvidsonu... mislim da takvi eksponati bolje pokazuju ljudima kakav je Dilan»
Izložba započinje eksponatima iz 1956. kada se Dilan još zvao Robert Alen Cimerman, i bio srednjoškolac u gradiću Hibing u Minesoti. Zatim pratimo njegov lični i umetnički razvoj, pod uticajem burnih dogadjaja iz perioda borbe za gradjanska prava i Vijetnamskog rata.
U svojim ranim delima, Dilan je pokušavao da imitira svog idola, folk pevača Vudija Gutrija. Emons kaže da je u toku ključnih 10 godina koje su pokrivene ovom izložbom Dilan razvio sopstveni muzički identitet.
«Kada je Bob Dilan prvi put došao u Njujork Siti, on je bio svojevrsni džu-boks koji je svirao Vudija Gutrija. Stalno je svirao Gutrija, a onda se sa engleske turneje vratio Remblin Džek Eliot (Ramblin’ Jack Elliott). Kada ga je Dilan čuo kako svira, pomislio je «Bože – neko već to radi», i uvideo da ako želi da uspe, mora da smisli nešto originalnije. To je bila jedna od stvari koja ga je podstakla da sam piše tekstove, pokuša da nešto sam stvori, i od tada pa nadalje je razvio stil po kome je danas toliko poznat.»
U okviru izložbe, u posebnim kabinama, posetioci mogu da vide snimke Dilanovih živih koncerata i slušaju pesme sa albuma objavljenih u toku perioda kojim se bavi ta postavka. Biografska izložba obuhvata 150 predmeta uključujući i Dilanov almanah iz srednje škole, rukom pisane i kucane tekstove i pisma. Instrumenti kao što su Dilanova karakteristična gitara i harmonika takodje su izloženi kako bi publika stekla što kompletniji utisak o čoveku koji je postao muzička legenda.