Povodom autorskog teksta predsednika Srbije Borisa Tadića, koji je danas objavljen u “Vašington Postu” o aktulenim pitanjima kao što su odnosi Srbije sa medjunarodnom zajednicom, saradnja sa Haškim tribunalom i status Kosova, razgovarali smo sa novinarom, autorom i stručnjakom za Balkan, Klifom Kinkeidom. Razgovor je vodio naš saradnik Branko Mikašinović.
Kinkejd: Tekst predsednika Tadića u “Vašington Postu” predstavlja apel medjunarodnoj zajednici za objektivniji tretman Srbije, koji bi sprečio njenu izolaciju. Predsednik je ukazao na potrebu saradnje sa Hagom, evro-atlansku intgergraciju i na kosovsku situaciju. On se založio za prava i zaštitu srpske manjine na Kosovu, naglasivši da bi budući status te pokrajine trebalo da se postigne pregovorima i dovede do ishoda koji je prihvatljiv svim stranama. U kontekstu toga, mislim da bi medjunarodna zajednica treblao da preispita svoje dosadašnje akcije na Kosovu, koje su dovele do sadašnje situacije u toj pokrajini i podstakle težnje albanske većine ka nezavisnosti. Ako se nezavisnost Kosova ostvari, to bi dovelo do narušavanja suverniteta jedne demokratske države. Mislim da bi to bila greška i loš presedan.
Glas Amerike: Predsednik Tadić se u svom tekstu posebno založio za zaštitu srpske manjine i sprečavnje njenog egzodusa sa Kosova.
Kinkejd: Mada je realnost na terenutku onakva kakva je, ipak imate ohrabrujuće znake, kao što su upravo potpisan protokol o povratku srpskih izbeglica i definisanje novih standarda koje Albanci treba da prihvate i ispoštuju. Ono što ja vidim kao jedan od paradoksa na terenu jeste da su mnoge sprske crkve uništene, a brojne džamije sagradjene. Hriščani koji su posetili Kosovo to odmah uočavaju i shvataju teško stanje srpske manjine, koja nastavlja da se iseljava ili živi u izolovanim enkavalama. Po mome, ugrožen status Srba na Kosovu je slika šireg globalnog konteksta ovog problema. Mislim da Bušova administracija sada ima jedinstvenu priliku da se distancira od ranije politike Klintonove administracije u tom regionu i zacrta nov pristup i rešenje.
Glas Amerike: Predsednik Tadić je takodje naveo da bi medjunrodna zajednica trebalo da predje sa politike uslovljavanja na politiku saradnje...
Kinkejd: Mislim da bi Srbija trebalo da bude agresivnija u iznošenju svojih stavova. Tadićev tekst u “Vašington Postu” je redak primer u ovdašnjim medijima da se čuju stavovi Beograda. Glas Beograda je u Vašingtonu prigušen, a albanski lobi ima definisanu i artikulisanu poruku o nezavisnosti. Trebalo bi čuti daleko više o stavovima Srbije, što nije slučaj. Mislim da je razlog tome što Beograd veruje da je na milosti i nemilosti zapada zbog svoje oslabljenju pozicije i da, šta god da urdi, to neće doneti rezultate. Medjutim, bez obzira na unutrašnju ili medjunododnu poziciju jedne zemlje, ona mora da se aktivno i snažno zalaže za svoj suverenitet.