Za albansku većinu, pregovori o budućnosti Kosova nisu pregovori o dobijanju, već o priznavanju nezavisnosti, izjavio je u Vašingtonu Veton Suroi, predsednik Reformističke partije ORA. Na panelu u organizaciji Američkog instituta za mir, dva dana pred početak nove runde pregovora u Beču, Suroi je istakao da je kosovska strana u pregovaračkom procesu pokazala zrelost, jedinstvo i dobru volju, ali je ukazao i da nije naišla na adekvatnu volju predstavnika Beograda.
Veton Suroi ocenio je da će pregovori o statusu Kosova ići svojim prirodnim tokom - ka nezavisnoj državi. U toku tog procesa, prema njegovim rečima, biće uredjen odnos kosovske većine i manjine, pri čemu je takodje potrebno da većina pokaže sposobnost da bolje upravlja, nego što je bio slučaj do sada.
Uoči početka nove runde pregovora u Beču, Suroi kaže da će na pregovaračkom stolu 4. i 5. maja biti dva osnovna predloga Prištine, od kojih je prvi da Kosovska Mitrovica bude ujedinjeni grad čije će dve opštinske jedinice u prelaznoj fazi objedinjavati međunarodni administrator.
"Drugi predlog se odnosi na formiranje novih opština. Ako Beograd i mejdunarodna zajednica prihvate naš predlog, njime će biti pokriveno oko 80% srpske populacije na Kosovu, koja će u velikoj meri sama uredjivati svoj život u opštinama gde Srbi čine većinu. To će stvoriti novu interakciju manjine i većine na Kosovu"
Suroi, međutim, ocenjuje da delegacija Beograda umesto konstruktivnog pristupa razgovorima nastoji da stvori prepreke za buduće razgovore i bavi se taktiziranjem.
«Ono što nismo videli od Beograda u protekle tri runde pregovora jeste ozbiljan stav i rešavanje pitanja sa kosovskom delegacijom, koja je veoma sklona razgovorima i napretku. Umesto da pregovara o tim pitanjima i pokuša da nadje rešenja za narod, Beograd i dalje pregovara o teritoriji. Umesto da «decentralizuje», Beograd želi centralizaciju. Odnosno - umesto da prepusti srpskim opštinama da same upravljaju svojim poslovima, Beograd pokušava da direktno upravlja kosovskim Srbima, što njih stavlja u težak položaj. Kosovski Srbi se vide kao projekat «trojanskog konja» u nezavisnoj državi, a to ne pomaže ni jednoj strani, jer bi uvek trebalo da imamo na umu da bi na kraju procesa rešenje trebalo da promoviše partnerstvo, a ne konfrontaciju Beograda i Prištine.»
Suroi dodaje da iz tih razloga Priština ne prihvata dva predloga Beograda – o stvaranju horizontalnih veza srpskih opština i njihovog vertikalnog povezivanja sa Beogradom. Član kosovskog pregovaračkog tima, koji je juče u Vašingtonu razgovarao i sa američkim predstavnikom Frenkom Viznerom, kaže da Priština teži ka punoj nezavisnosti, i da će nastaviti da teži ka tome čak i u slučaju da medjunarodna zajednica nametne rešenje za Kosovo koje kosovskim Albancima neće pružiti željeni stepen nezavisnosti.
«U terminima EU, suština ideje suvereniteta nije u zastavi ili predsedniku, već u sposobnosti sklapanja ugovora i sporazuma. To je ono što mi želimo. Želimo državu koja može da potpiše sporazum sa SAD, sa drugim zemljama, da stvori bezbednost na svom prostoru i slobodan prostor za trgovinu. Zato unutrašnji suverenitet nije dovoljan. Tu se ne radi samo o nacionalnom ponosu, već iz praktičnih razloga želimo državu sa svojom zastavom.»
Prema Suroievoj oceni, podela Kosova bi bila najgore moguće rešenje, jer bi, kako je ocenio, dovela do nove iridente i izazvala niz problema u regionu.