Telegrafska služba kompanije Vestern junion koja je preko sto godina nudila brze komunikacije izmedju gradova širom Amerike i širom sveta -- prestala je da postoji 27. januara. Telegrami nisu bili samo način da se šalju poruke, oni su bili neka vrsta ”vikotrijanskog interneta.“
Odluka o ukidanju telegramske službe je poslovno mudra jer Vestern junion novac odavno ne zaradjuje slanjem telegrama već službom finansijskih transakcija koja je prošle godine donela kompaniji zaradu od 4 milijarde dolara. Davne 1929., Vestren junion je poslao 200 miliona telegrama, a prošle tek 20 hiljada, podseća arhivar kompanije Ejmi Fišer:
“Vreme je pregazilo telegram u današnjem svetu raznovrsnih načina komunikacija koje nude telefon, faks, elektronska pošta...
U muzeju u mestu Moristaun, u državi Njužersi, gde su Samjuel Morz i Alfred Vejl izumili telegrah krajem tridesetih godina 19. veka, kolekcionar Dajana Endjion ukazuje da je u današnjem svetu tehnologije koja se razvija munjevitom brzinom teško zamisliti da je telegram svojevremeno bio tehnološko čudo.
“Uvereni da se radi o magiji, ljudi su svojevremeno uz nevericu i smeh odmahivali rukom ne verujući da je tako brza pismena komunikacija moguća.“
Telegram nije bio samo tehničko čudo -- on je promenio percepciju ljudi o društvu u kojem žive, a i njihovu povezanost sa spoljnim svetom. Kada je 1891. Vestern junion uspostavio transkontinentalnu telegrafsku vezu izmedju američkog zapada i istočne obale, bio je to istorijski poduhvat, kaže arhivar Ejmi Fišer jer je ogromna Amerika odjednom postala ”mala“ zemlja. Telegrami su godinama imali posebnu važnost i težinu. Bili su su glasnici važnih dogadjaja o rodjenima, svadbama, uspesima -- ali i o smrti i gubitku. Ukidanje telegrafske službe Vestern juniona označava kraj jedne ere u komunikacijama u SAD. Poslednji telegram je poslat 27. januara.