U analizi “Kako uspeti na Kosovu”, direktor Balkanske inicijative u Američkom institutu za mir, Daniel Server, razmotra tri aktuelna pitanja: da li će Kosovo postati nezavisno, biti podeljeno ili ostati u sastavu Srbije. U razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem, Server je rekao:
Server: Znam da je medjunarodna zajednica odbacila podelu Kosova, ali ne čine ništa da bi je sprečila ili se angažovala na reintegraciji srpske i albanske zajednice. Stoga je teško poverovati da ta opcija stvarno nije u igri. Što se tiče nezavisnosti, činjenica je da ni jedna albanska delgacija ne bi mogla da se vrati kući bez nečega što bi se smatralo nekim vidom nezavisnosti.
Glas Amerike: Zbog čega se SAD protive podeli Kosova?
Server: SAD u načelu ne podržavaju etnoteritorijalne podele. Nisam siguran da se Vašington u principu protivi konceptu podele, ali se protive ideji da svaka etnička grupa živi na svojoj teritoriji. Amerikanci prave jasnu razliku izmedju etnoteritorijalne separacije -- odnosno podele etničkih grupa na osnovu teritorije -- i promene već postojećih granica, kao što bi bila promena sada internih granica izmedju Kosova i Srbije ili Crne Gore i Srbije -- u državne granice. Amerikance i Evropsku uniju to ne bi brinulo, ukoliko bi podele bile zasnovane na konsenzusu.
Glas Amerike: Medjutim, ako Beograd insistira da je Kosovo sastavni deo Srbije, a Albanci na nezavisnosti, kako mislite da će taj problem biti rešen?
Server: Ako Beograd želi da Kosovo ostane u sastavu Srbije, da li je spreman da dozvoli slobodno kretanje milion i osamsto hiljada Albanaca širom Srbije, što nije slučaj danas pošto im se ne dozvoljava ulazak u Srbiju bez ličnih dokumenata te zemlje. Šta će se desiti ako milion osamsto hiljada Albanca bude glasalo u Srbiji, koja je sada demokratska zemlja, i koja ministarstva će biti prepuštena kosovskim Albnacima? U Bosni i Hercegovini, na primer, Srbi zauzimaju važne pozicije u federalnoj strukturi, pa je sada ministar inostranih poslova Srbin. Da li bi kosovski Albanac mogao da postane ministar inostranih poslova Srbije i Crne Gore, ili ministar odbrane ili unutrašnjih poslova? Šta je Beograd spreman da ponudi da bi zadržao kosovske Albance unutar Srbije? Mada su ovo retorička pitanja, Beograd verovanto nije spreman da ponudi bilo koju od tih stvari.
Glas Amerike: Šta biste mogli da nam kažete o opštoj slobodi i slobodi kretanja Srba na Kosovu?
Server: Na nesreću, Srbi na Kosovu ne žive u slobodi, niti im je obezbedjen potreban nivo slobode; oni su šikanirani i žive pod teškim uslovima od kraja intervencije NATO. To je podrilo i značajno oslabilo pregovaračku poziciju Albanaca u očima medjunarodne zajednice.
Glas Amerike: Zbog čega sadašnja politička klima u Beogradu i Prištini nije pogodna za uspešne progovore o budućem statusu Kosova?
Server: Pogodni uslovli za konstruktivne pregovore nisu nikada postojali. U Beogradu još uvek imate delove nereformisanog Miloševićevog sistema, koji je od presudne važnosti za opstanak sadašne vlade zbog podrške socijalista i radikala. To nije vlada sastavljana samo od ljudi koji su bili protiv Miloševića. Istovremeno, u Prištini nema nikoga ko bi bio spreman na neko kompromisno rešenje. Političke stranke se takmiče u svojim ekstremnim stavovima o nezavisnosti. Dakle, ni u Beogradu ni u Prištini ne postoje povoljni preduslovi za pregovore.
Glas Amerike: Evropska unija je podeljena u vezi sa Kosovom, dok SAD, čini se, za sada zauzimaju neutralan stav. Ko će usmeravati pregovore i prema kom cilju?
Server: Marti Ahtisari će upravljati pregovorima. Sada se naglasak stavlja na početak pregovora i sam proces, a ne na rešenje. Mislim da UN ne mogu same da reše to pitanje. SAD i EU će morati da se opredele za neki model budućeg statusa Kosova, da to jasno prenesu Beogradu i Prištini i da ga sprovedu u delo. Za sada ni Brisel ni Vašington nisu spremni da to učine.