“SAD i Evropska unija imaju neke konačne i zajedničke stavote, a to je da nema povratka Kosova na status pre 1999. i da nema promene granica u smislu stvaranja Velike Albanije,” rekao je profesor bezbednosne politike na Nacionalnom vojnom koledžu u Vašingtonu i stručnjak za Balkan, Roj Staford, u razgovoru sa kolegom Brankom Mikašinovićem.
STAFORD: Rešenje za kosovskog pitanje neće biti lako, i normalno je očekivati razna gledišta, koja stižu iz Evrope - na primer, iz Italije, Slovenije ili Nemačke, kao i iz SAD. SAD, Evropska unija i zemlje Kontakt grupe već su postigle neke zajedničke stavove - nema povratka Kosova na status pre 1999. i da nema podele ili promene granica u smislu stvaranja Velike Albanije. To su u neki od osnovnih zaključaka koji su postignuti. Medjutim, samo pitanje budućeg statusa Kosova će biti predmet predstojećih pregovora, koji bi treblao da počnu u januaru ove godine. Ti pregovori će trajati duže vreme imajući u vidu potpuno oprečne stavove kosovskih Srba, kosovskih Albanaca i Beograda. Medjunarodna zajednica očekuje da sve tri strane ponude ustupke i podrže kompromsino rešenje.
GLAS AMERIKE: Zbog čega se, kako izgleda, medjunarodna zajednica protivi ideji podele Kosova?
STAFORD: Evropa se u načelu i istorijski protivi podelama još od drugog svetskog rata. Podela izaziva zabirnutost Evropske unije u pogledu, recimo, Bosne i Hercegovine, Makedonije, Srbije i Crne Gore, pa i drugih evropskih zemalja, kao što su Španija ili Rusija, jer je reč o evropskoj stabilnosti i bezbednosti. Medjutim, kada govorima o Kosovu, govorimo o dva Kosova, severno i južno od reke Ibra. Jedan je petežno naseljen Srbima, sa tesnim vezama sa Beogradom, a drugi pretežno Albancima, gde se nalaze brojni srednjovekovni srpski spomenici, crkve i manastiri, koji su od izuzetne istorijske i kulturne važnosti za Srbe, što, siguran sam, Albanci uočavaju. Imajući to na umu, medjunarodna zajednica će morati da ohrabri neko kompromisno rešenje, kao što je, možda fazna ili uslovna nezavinsot, ili visoki stepen autonomije. Svako od tih rešenja ima svoje specifične probleme. Uslovna nezavisnost, na primer, dovodi u pitanje status Kosovske Mitrovice, koja bi mogla da održava specijalne veze sa Srbijom i da ima neki vid autonomije u okviru Kosova.
GLAS AMERIKE: Kosovski premijer Bajram Kosumi je rekao da bez nezavisnsoti Kosova neće biti ni stabilnosti u tom reigonu?
STAFORD: Dok se vrše pipreme za pregovore, često, na nesreću, dolazi i do nasilja, kao što se desilo i u izraelsko-palestinskom mirovnom procesu. Oni koji ne žele mir, ili žele rešenje koje bi bilo samo u skladu sa njihovim težnjama provociraju sukobe, a potencijlano takva situacija postoji i na Kosovu. Zbog toga se što pre mora prići pregovorima o budućem statusu jer se Albanci osećaju frustriranim, a Srbi ugroženim i nesigurnim.