Nacionalna književna nagrada, priznanje koje dodeljuje američka izdavačka industrija za prozu, poeziju, publicistiku i literturu za decu, može da promeni karijere i preko noći stvori bestselere. Na ovogodišnjoj dodeli priznanja 19. novembra u Njujorku, književniku Norman Maileru je dodeljena nagrada za životno delo, a bilo je i iznenadjenja.
Garison Kejlor, američki pisac i domaćin ovogodišnje svečanosti, kaže da se u umrlici svakog dobitnika Nacionalne književne nagrade to priznanje pomene već u prvoj rečenici. A zlatna medalja koja krasi korice nagradjene knjige garantuje autoru i astronomski komercijalni uspeh za života. Dok je prošlogodišnji izbor žirija kritikovan zbog nagradjivanja mnogi nepoznatih pisaca, ove godine su se medju finalistima našli E.L. Doktorov i Džoan Didion. Nobelovka Toni Morison uručila je priznanje da životno delo Normanu Maileru rekavši da bi istorija američke književnosti 20. i ranog 21. veka bila manjkava bez njegovog doprinosa. Mailer je kao dvadesetpetogodišnjak stekao svetsku slavu svojim prvim romanom ”Goli i mrtvi“ zasnovanim na njegovom ratnom iskustvu. Tridesetak književnih dela kasnije, dodeljeni su mu Nacionalna književna nagrada i dve Pulicerove nagrade za inovativni prilaz kako prozi tako i publicistici. Sedokosi osamdesetdvogodišnji Mailer, koji se oporavlja od operacije srca, kreće se uz pomoć dva štapa ali njegov um je i dalje oštar i brz. Roman kao vrhunsko književno izražavanje postalo je, kaže on, ”ugrožena vrsta.“
”Veliki roman nije materijal za ubijanje vremena tokom avionskih putovanja. Dobar roman ne navodi na užurbano listanje stranica. Dobar roman je ugrožen jer možda postaje samo fusnota našeg tehnološkog, kibernetičkog sveta šarenih reklama. Dobar, ozbiljan roman ne uklapa sa u potrebe današnjeg tršišta. Ali svhra romana i nije da udovolji prolaznoj potrebi; on je tu da udje u naš život. Pak čak i da ga promeni,“ rekao je Mailer.
Ovogodišnji neočekivani pobednik u kategoriji proze je roman od 800 stranica, ozbiljno delo isprepletano dugim, medjusobno povezanim pričama o Nemačkoj i Sovjetskom Savezu tokom Drugog svetskog rata. Niko nije bio više iznenadjen tim priznanjem od samog autora dela ”Evropa centralna“ (Europe Central), Vilijama Volmana (William Vollmann) koji je zbunjeno priznao: ”Nisam očekivao priznanje, zato i nemam pripremljen govor...“ Po njegovim rečima, rad na romanu je počeo 1998. ali geneza ideje potiče još iz školskih dana, kada je kao dete video film o holokausu.
”Kasnije, kada sam shvatio da sam poreklom delimično Nemac, zapitao sam se da li i ja snosnim neku krivicu. Verovatno sam imao rodjake koji su na neki način učestvovali u Trećem rajhu. Godinama sam pokušavao da zamislim sebe u tim užasnim dogadjajima, da zamislim kako je iko uopšte to mogao da uradi, i da li sam i ja -- da sam bio tamo -- mogao da budem deo toga. Moj roman o tome. Srećan sam što sam se toga rešio i što više ne moram o tome da razmišjam,“ rekao je nagradjeni autor.
Nagradu za publicistiku dobila je Džoan Didion za autobigorafsko delo ”Godina magičnog razmišljanja“ u kojem pripoveda o smrti svog supruga bez koga je neočekivano ostala dok je negovala svoju samrtno bolesnu jedinicu. Njena ćerka je umrla nakon što je knjiga objavljena.
Ove godine je u kategoriji proze bilo posebno puno kandidata tako da je žiri imao zaista težak zadatak. U roku od tri meseca morao je da pročita 542 knjige i odabere pet finalista.