Podaci koji dolaze sa 2 satelita su značajno unapredili razumevanje uslova koji prethode magnetnim olujama na Suncu, koje izbacuju džinovske mlazove radijacije, koja može da ima teške posledice po Zemlju.
Svojevremno su naučnici verovali da vakum vlada u prostoru između Zemlje i Sunca. Sada, međutim, znamo da je taj prostor ispunjen oblacima super-vrelih čestica, pod električnim nabojem, koje se nazivaju “sunčani vetar”. Kada je Sunčeva površina aktivna, ona u okolni svemir, nadzvučnom brzinom, izbacuje skoro trećinu svoje gasovite mase. Tada je “sunčani vetar” jak. Američka agencija za praćenje okeanskih i atmosferskih kretanja, poznata pod skarćenicom NOAA, ima i centar za svemirsko okruženje – čiji zadatak je da prati kretanje čestica koje Sunce izbacuje. Direktor centra, Ernes Hildner, naglašava da “sunčani vetar” ne predstavlja opasnost za nas na površini Zemlje, ali napominje da on može biti opasan za putnike u avio-saobraćaju i za astronaute. Naelekstrisane sunčane čestice u stanju su da onesposobe satelite, elektro-energetske i komunikacione sisteme, kao i da izazovu još celu seriju drugih tehničkih problema.
“Kada na Suncu vlada oluja, odnosno erupcija plazme i magnetnog zračenja, njen uticaj stigne do Zemlje i izazove poremećaj u našem magnetnom polju, što onda poremeti našu tehnologiju. To je ono što nazivamo svemirskim vremenom.”
Tokom protekle decenije, u orbitu je lansirano nekoliko američkih, evropskih i japanskih satelita, sa ciljem da prate situaciju na Suncu i njegovo zračenje. Jedan od tih satelita je čak u mogućnosti da nas upozori da se sunčane čestice nalaze na sat vremena udaljenosti od Zemlje. Gospodin Hildner naglašava da je zahvaljujući tim satelitima usavršeno kratkoročno previđanje vremenskih uslova u svemiru.
“Sada smo u mnogo boljoj situaciji nego ranije, kada smo predviđali na dan, dva ili tri. Sa mogućnošću previđanja na sat vremena, naše prognoze su preciznije od 90%.”
Međutim, nova istraživanja će možda dovesti do još preciznijih prognoza. Naučnici odavno znaju da do sunčanih oluja dolazi usled naglih oslobađanja magnetne energije, koja izbija na površinu Sunca. Poput oslobađanja snažno uvijenog lastiša, sunčano magnetno polje je u stanju da iznenada promeni svoj oblik.
Naučnici već izvesno vreme pokušavaju da previđaju sunčane oluje, prateći ponašanje magnetnog polja. Prateći te promene magnetnog polja, naučnici pokušavaju da previde sunčane oluje, ali taj metod nije previše pouzdan pošto su potrebni i električni naboji. Pitanje je bilo kakva je veza između magnetnih polja i velikih erupcija na Suncu. Sateliti su sada pružili odgovor. Utvrđeno je da do erupcija najčešće dolazi kada se magnetna polja mešaju pod određenim uglovima. Karel Šrajver, fizičar u kompaniji Martin Marijeta, ukazuje da tom prilikom dolazi do stvaranja mnogo većeg elektro naboja, od uobičajenog.
“Shvatili smo da dolazi do sudara magnetnih polja obrnute polarizacije, što prouzrokuje novo polje sa novim električnim nabojem.”
Do ovog otrkića se došlo zahaljujući uporedjivanju mapa magnetnih polja na Suncu, dobijenih putem satelita SOHO i TREJS. Gospodin Šrajver dodaje da su naučnici sada u stanju da sa preko 90% tačnosti predvide kada će doći do oluje na Suncu, čak 2 dana ranije.
“U oko 90% slučajeva možemo da utvrdimo u kom polju ima električnog naboja. Oni sa velikim nabojem su dva i po puta verovatniji da izazovu veće erupcije, od kojih je svaka bar tri puta veće od prosečnih. Znači da iz tih oblasti izbija čak 10 puta više energije.”
Nova saznanja i dalje ne dozvoljavaju precizne prognoze erupcija, već samo njihovu verovatnoću - slično onima o količini snega, koja može da izazove lavinu. Ipak, direktor za proučavanje Sunca u NASA-i, Ričard Fišer, ukazje da će dalje usavršavanje dovesti do boljih prognoza.
“Ovo je veoma korisno za svemirske operacije i za planiranje letova. U stanju smo da znamo gde se erupcija može dogoditi i koje veličine će biti. Takođe znamo i kada su šanse za erupciju male. To je veoma značajno.”