Linkovi

Zvaničnici: Tramp zagovarao ideju invazije na Venecuelu


Arhova - Venecuelanski predsednik Nikolas Maduro drži sertifikat Nacionalnog izbornog saveta, koji ga proglašava za pobednika izbora tokom ceremonije u sedištu CNE u Karakasu, Venecuela, 22. maja 2018.

Na sastanku održanom prošlog avgusta u Ovalnom kabinetu, na kom se raspravljalo o ukidanju sankcija protiv Venecuele, predsednik Donald Tramp postavio je svojim najbližim saradnicima uznemiravajuće pitanje: Uz ubrzanu pretnju po regionalnu bezbednost koju predstavlja Venecuela, zašto SAD jednostavno ne okupiraju tu problematičnu zemlju?

Predlog je zapanjio prisutne na sastanku, uključujući i tadašnjeg državnog sekretara SAD, Reksa Tilersona i savetnika za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmastera, koji su obojica kasnije napustili administraciju. Ovi detalji o ranije nerazotkrivenoj raspravi dolaze od višeg zvančnika administracije upoznatim sa onim što je rečeno.

Predsednik SAD Donald Tramp, u sredini, sa tadašnjim državnim sekretarom SAD Reksom Tilersonom (levo) i savetnikom za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmasterom, u Briselu, 24. maja 2017.
Predsednik SAD Donald Tramp, u sredini, sa tadašnjim državnim sekretarom SAD Reksom Tilersonom (levo) i savetnikom za nacionalnu bezbednost H.R. Mekmasterom, u Briselu, 24. maja 2017.

U raspravi koja je trajala oko pet minuta, Mekmaster i drugi krenuli su da objašnjavaju Trampu kako bi vojna akcija imala bumerang efekat i kako bi se rizikovao gubitak teško zadobijene podrke među latinoameričkim vladama za kažnjavanje predsednika Nikolasa Maduroa zbog vođenja Venecuele putem diktature, tvrdi zvaničnik. Taj zvaničnik je govorio pod uslom anonimnosti, zbog osetljive prirode rasprave.

Ali, Tramp je uzvratio. Mada nije davao indicije da će narediti vojsci da napravi planove, rekao je da je imao u vidu ranije slučajeve uspešnih diplomatija podržanih vojnom silom u regionu, tvrdi zvaničnik, poput invazija na Panamu i Granadu 1980-ih godina.

Ideja, uprkos nastoljanjima njegovih najbližih saradnika da je uklone, ipak je opstala u predsednikovoj glavi.

Javna obraćanja

Narednog dana, 11. avgusta, Tramp je uzbunio prijatelje i protivnike govorom o "vojnoj opciji" za svrgavanje Maduroa sa vlasti. Javne opaske odbačene su u američkim političkim krugovima kao vrsta ratničkog hvalisanja koje ljudi mogu da očekuju od zvezde rijaliti programa koji je postao vrhovni komdandant.

Ali malo nakon toga, on je pokrenuo tu temu sa kolumbijskim predsednikom Huanom Manuelom Santosom, tvrdi zvaničnik SAD. Dvojica visokih kolumbijskih zvaničnika, koji su govorili pod uslovom anonimnosti kako bi izbegli antagonizam Trampa, potvrdili su izveštaj.

Kasnije u sepmtembru, na marginama zasedanja Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, Tramp je o tome ponovo diskutovao, ovaj put mnogo duže, na privatnoj večeri sa liderima iz četiri savezničke latinoameričke zemlje, uključujući i Santosa, reklo je istih troje ljudi, o čemu je Politiko izveštavao u februaru.

Zvaničnik SAD kaže da je Tramp tada bio posebno brifovan da ne pokreće tu temu i rečeno mu je da to ne bi na dobro izašlo, ali prva stvar koju je predsednik rekao na večeri bila je "Moji savetnici ne žele da kažem ovo". Tramp je zatim krenuo okolo da pita svakog lidera da li su sigurni da ne bi išli na vojno rešenje, prema zvaničniku, koji je dodao da je svaki lider rekao Trampu jasno da jesu sigurni.

Kasnije, Mekmaster je povukao predsednika u stranu i proveo ga kroz opasnosti invazije, kaže zvaničnik.

Najviša Trampova pažnja

Sveobuhvtno, razgovori iza scene, nastavak i detalji o kojima ranije nije izveštavano, naglašavaju kako je venecuelanska politička i ekonomska kriza zavrednela najvišu pažnju kod Trampa na način koji je bio nezamisliv kod Obamine administracije. Ali, kritičari kažu da je takođe podvukla kako njegova spoljna politika "Amerika na prvom mestu" u to vreme može da izgleda kao potpuno lakomislena, obezbeđujuđi materijal za američke protivnike.

Bela kuća odbila je da komentariše privatne razgovore. Ali, portparol savetnika za nacionalnu bezbednost rekao je da će SAD razmotriti sve opcije koje su na raspolaganju kako bi pomogle obnovu demokratije u Venecueli i kako bi donele stabilnost. Pod Trampovim vođstvom, SAD, Kanada i Evropska unija drže pod sankcije desetine najviših venecuelanskih zvaničnika, uključujući i samog Maduroa, zbog navoda za korupciju, trgovinu drogom i kršenje ljudskih prava. SAD su takođe rasporedile više od 30 miliona kako bi pomogle susedima Venecuele da prime i zbinu više od milion migranata koji su napustili tu zemlju.

Vetar u leđa Madurou

Trumpov ratoboran govor omogućio je nepopularnom lideru momentalani "šta ako" vetar u jedra, dok pokušava da pobegne od krivice za raširenu nestašicu hrane i hiperinflaciju. U nekoliko dana nakon što je predsednik SAD govorio o vojnoj opciji, Maduro je napunio ulice Karakasa sledbenicima kako bi osudili ratobornost "imperatora" Trampa, naredio je vojne vežbe na nacionalnom nivou i zapretio hapšenjem protivnika za koje je rekao da kuju zaveru da ga svrgnu, zajedno sa SAD.

U sredu, Maduro je citirao članak AP-a kako bi obnovio svoje stare tvrdnje da SAD imaju vojne planove za Venecuelu i njene ogromne zalihe nafte. Na vojnoj promociji u Karakasu, on je pozvao trupe da ostanu na oprezu, kritikujući ono što je nazvao "supremacionizam i kriminalna vizija onih koji vode SAD".

"Vojna intervencija na deo imperije SAD nikad neće biti rešenje za venecuelanske probleme", rekao je.

Čak i neki od najvatrenijih saveznika SAD bili su prisiljeni da stanu na stranu Maduroa u osudi Trampovog zveckanja oružjem. Santos, veliki pristalica pokušaja SAD da izoluju Maduroa, rekao je da bi invazija imala nultu podršku u regionu. Trgovinski blok Merkosur, koju obuhvata Brazil i Argentinu, izdao je saopštenje u kome kaže da su "jedini prihvatljiv način promovisanja demokratije - dijalog i diplomatija", te da se protive "bilo kakvoj opciji koja uključuje upotrebu sile".

Ali, među venecuelanskom opozicijom, neprijateljstvo prema ideji vojne intervencije lagano je popustilo.

Eksperti: Invazija nije dovoljna

Nekoliko nedelja nakon Trampovih javnih komentara, profesor ekonomije na Harvardu, Rikardo Hausman, bivši ministar za planiranje u Venecueli, napisao je kolumnu sa naslovom "Dan D za Venecuelu" u kojoj je pozvao na "koaliciju voljnih", koju bi napravile regionalne sile i SAD, da uđu i vojno podrže vojno koju bi postavio nacionalni parlament predvođen opozicijom.

Mark Fajrštajn, koji je nagledao Latinsku Ameriku u Nacionalnom bezbednosnom savetu pod Obaminom administracijom, kaže da akcija SAD prema Venecueli, kolikog god bila vredna hvale, neće oslabiti Madurov stisak moći ukoliko nije podržana pritiskom na ulicama. Ipak, on misli da su Venecuelanci naveliko demoralisani nakon propasti protesta prošle godine, koji je odneo desetine života i da je pretnja još više represije prisilila desetine lidera opozicije da odu u egzil.

"Ljudi unutra i izvan administracije znaju da mogu da ignorišu mnogo toga što Tramp kaže", kaže Fajrštajn, koji je sada viši savetnik u Olbrajt Stounbridž grupi. On povodom Trampovog zagovaranja vojne invazije na Venecuelu kaže: "Za zabrinutost je to što je to podiglo očekivanja među Veneculeancima, od kojih mnogi čekaju strani faktor da ih spase".

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG