Linkovi

Zapadni Balkan vek iza BDP-a Evropske unije


Lideri Zapadnog Balkana na jednom od sastanka. (Foto: AP/Darko Vojinović)

Zemljama Zapadnog Balkana biće potrebno 60 do 100 godina da dosegnu prosečan bruto domaći proizvod (BDP) zemalja Evropske unije, smatra Mateo Bonomi sa Instituta za međunarodne odnose iz Rima.

“Sve zemlje Zapadnog Balkana su zavisne od EU i što se tiče ekonomije, te zemlje već deo EU, jer se 72 posto njihove trgovine odvija sa članicama EU, a između 75 i 90 posto bankarskog sistema drže evropske banke, dok je većina balkanskih država usvojila evro kao svoju valutu," rekao je Bonomi, učestvujuću na međunarodnoj konferenciji "EU i Balkan: Povratak realpolitike".

On je konstatovao da je politička ekonomija glavna prepreka za razvoj Zapadnog Balkana u pogledu demokratije, vladavine prava, stabilnosti i prepreka približavanju članstvu EU.

Dva miliona ljudi napustiće Zapadni Balkan

"Rezultat je da su zemlje regiona nagomilale trgovinski deficit sa EU od 97 milijardi evra, a paralelno su rasli njihovi dugovi. Istovremeno, pomoć dolazi iz pristupnih fondova i ona se kreće od 40 miliona evra za Crnu Goru, do 200 miliona evra za Srbiju, što nije dovoljno da se premosti disbalans i pospeši razvoj zemalja Zapadnog Balkana", smatra Bonomi.

On kaže da uprkos tome, to ne pomaže ovim zemljama u razvoju koje su i dalje je daleko od benefita evropskih integracija. Kako kaže, Srbija i Bosna i Hercegovina još uvek nisu dosegle svoj BDP iz 1989. godine, a Crna Gora je to uspela tek prošle godine.

On je upozorio da će do sredine veka, još dva miliona ljudi napustiti Zapadni Balkan, što se u ekonomskom pogledu može odraziti na smanjenje mogućnosti za rast i razvoj, a u političkom, dovesti do novih destabilnosti.

Smatra takođe da će Srbija teško bez pomoći EU uspeti da ispuni sve uslove do 2023. godine da bi 2025. pristupila EU kao što je najavljeno. Pitanje je, kaže on, koliko EU trenutno može da podrži taj proces i da se više angažuje u regionu, jer je i njena budućnost neizvesna.

"Zapadni Balkan se nalazi između najosetljivijh članica EU, u političkom, ekonomskom i bezbednosnom smislu, i ne bi smeo biti izuzet iz šireg procesa konsolidovanja EU, posebno ako hoćemo da spasimo EU", rekao je Bonomi.

Zaustaviti širenje NATO

Odustajanje NATO od daljeg širenja na zemlje Zapadnog Balkana pozitivno bi uticalo na stabilnost i bezbednost tog regiona, izjavio je nemački profesor i stručnjak za Jugoističnu Evropu Vinfrid Fajt.

"Treba prestati sa širenjem NATO i potražiti kreativna rešenja. Za Rusiju nije problem širenje EU, već jedino širenje NATO”, rekao je Fajt na konferenciji u Beogradu.

On je kazao da u regionu postoji uticaj i nadmetanje EU i Rusije, ali i Turske i Kine, i da nestabilnost Zapadnog Balkana ohrabruje te aktere da šire svoj uticaj na tom prostoru.

Logo NATO kancelarije za vezu u Beogradu, Foto: Glas Amerike
Logo NATO kancelarije za vezu u Beogradu, Foto: Glas Amerike

Fajt je naveo da su uslovi za stabilnost Zapadnog Balkana saradnja, a ne konfrontacija EU s Rusijom, prevazilaženje strateških slabosti Unije, pre svega u vezi s njenom spoljnom i bezbednosnom politikom, kao i veća saradnja Berlina i Pariza.

"U EU postoji 27 različitih spoljnih politika, dok koncept zajedničke spoljne i bezbednosne politike manje-više postoji samo na papiru. Imamo i različite stavove Francuske i Nemačke i njihove različite geopolitičke perspective,” kazao je Fajt.

Prema njegovom mišljenju, EU je "slab regionalni igrač" jer je duboko podeljena na sever i jug, kao i zbog migrantske krize i različitog odnosa članica prema ulozi SAD.

On je ocenio je da EU "trenutno nije u dobrom stanju" i da ne treba da sledi američke interese.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG