“Koje su najvažnije poruke Republikanske konvencije i sa kakvim daljim preprekama se suočava predsednički kandidat Republikanske stranke Mit Romni?” Kolega Branko Mikašinović razgovarao je o tome sa profesorom na Institutu za Svetsku politiku, Džozefom Vudom.
Vud: “Romni je je pokušao da predoči tri važne tačke: prvo, da je on kompetentniji menadžer i lider u oblasti ekonomije u poredjenju sa Obamom. To je ključna poruka na koju je Romni želeo da ukaže, a potkrepio ju je tvrdnjom da Obamina ekonomska politika nije bila tako uspešna kao što je on to predvidjao. Druga stvar je da je na konvenciji Romni predstavljen kao blagonaklona i prijatna osoba. Amerikanci smatraju da bi njihovi lideri trebalo da budu, 'dobri momci', koji ne pokazuju svoju superiornost na arogantan način, već da je on jedan od njih, koga će narod voleti da gleda na televiziji nekoliko narednih godina, ako bude izabran za predsednika. I, treće, Romni je uspeo da ostavi veoma pozitivan utisak da je ozbiljan i kompetentan čovek - mislim da je sve to postignuto na ovoj konvenciji.“
Glas Amerike: Koje su neke od ključnih prepreka sa kojima će se Mit Romni suočiti tokom ostatka ove kampanje?
Vud: „Primarna prepreka sa kojom je Romni suočen je činjenica da on nije sadašnji predsednik. U američkom sistemu u bilo kojoj trci onaj ko se nalazi na položaju ima automatsko i veliko preimućstvo. Romni nije toliko poznat kao što je predsednik Obama, što može da bude korisno, ali i štetno. Obično su birači naklonjeni da glasaju pre za predsednika koga znaju, nego za nekog nepoznatog, mada to može da ima i suprotan efekat, posebno ako predsednikov rad nije bio uspešan. Romni je takodje suočen sa drugim kontradiktornostima. Često se pominje njegova nedoslednost, odnosno da je on sklon promeni svojih gledišta u zavisnosti od publike kojoj se obraća, tako da mora da prevazidje i taj problem.“
Glas Amerike: Zbog čega su spoljnopolitička pitanja zapostavljena u ovoj predsedničkoj kampanji?
Vud: „Pre svega, rat u Iraku se uglavnom smatra završenim, dok se američko vojno prisustvo u Avganistanu takodje privodi kraju, tako da te teme nemaju raniju važnost. Ono što je još važnije je da je američka ekonomija u teškoj situaciji, nezaposlenost je i dalje veoma visoka, a prisutna je i zabrinutost u pogledu evropske ekonomske krize i njenog uticaja na SAD. Tradicionalno, spoljna politika je retko jedna od ključnih tema predsedničke kampanje, a to je ove godine još izraženije u svetlu neizvesne ekonomske situacija i velikog deficita.“
Vud: “Romni je je pokušao da predoči tri važne tačke: prvo, da je on kompetentniji menadžer i lider u oblasti ekonomije u poredjenju sa Obamom. To je ključna poruka na koju je Romni želeo da ukaže, a potkrepio ju je tvrdnjom da Obamina ekonomska politika nije bila tako uspešna kao što je on to predvidjao. Druga stvar je da je na konvenciji Romni predstavljen kao blagonaklona i prijatna osoba. Amerikanci smatraju da bi njihovi lideri trebalo da budu, 'dobri momci', koji ne pokazuju svoju superiornost na arogantan način, već da je on jedan od njih, koga će narod voleti da gleda na televiziji nekoliko narednih godina, ako bude izabran za predsednika. I, treće, Romni je uspeo da ostavi veoma pozitivan utisak da je ozbiljan i kompetentan čovek - mislim da je sve to postignuto na ovoj konvenciji.“
Glas Amerike: Koje su neke od ključnih prepreka sa kojima će se Mit Romni suočiti tokom ostatka ove kampanje?
Vud: „Primarna prepreka sa kojom je Romni suočen je činjenica da on nije sadašnji predsednik. U američkom sistemu u bilo kojoj trci onaj ko se nalazi na položaju ima automatsko i veliko preimućstvo. Romni nije toliko poznat kao što je predsednik Obama, što može da bude korisno, ali i štetno. Obično su birači naklonjeni da glasaju pre za predsednika koga znaju, nego za nekog nepoznatog, mada to može da ima i suprotan efekat, posebno ako predsednikov rad nije bio uspešan. Romni je takodje suočen sa drugim kontradiktornostima. Često se pominje njegova nedoslednost, odnosno da je on sklon promeni svojih gledišta u zavisnosti od publike kojoj se obraća, tako da mora da prevazidje i taj problem.“
Glas Amerike: Zbog čega su spoljnopolitička pitanja zapostavljena u ovoj predsedničkoj kampanji?
Vud: „Pre svega, rat u Iraku se uglavnom smatra završenim, dok se američko vojno prisustvo u Avganistanu takodje privodi kraju, tako da te teme nemaju raniju važnost. Ono što je još važnije je da je američka ekonomija u teškoj situaciji, nezaposlenost je i dalje veoma visoka, a prisutna je i zabrinutost u pogledu evropske ekonomske krize i njenog uticaja na SAD. Tradicionalno, spoljna politika je retko jedna od ključnih tema predsedničke kampanje, a to je ove godine još izraženije u svetlu neizvesne ekonomske situacija i velikog deficita.“