Džulijan Asandž i njegov vebsajt Vikiliks i dalje su nepopularni u Americi. Osuđuju ga i zvaničnici i novinari, a prema novom istraživanju organizacije za ispitivanje javnog mnjenja Zogbi, 77 odsto Amerikanaca veruje da Vikiliks ugrožava bezbednost Sjedinjenih Država.
Taj broj je nešto niži prema nedavnim anketama televizijske mreže CBS, koja je merila osudu Vikiliksa i prema političkim opredeljenjima ispitanika. Anketa CBS-a pokazuje da 74 odsto republikanaca smatra da objavljivanje tajnih diplomatskih depeša škodi SAD, isto to misli 52 odsto demokrata, i 59 odsto Amerikanaca koji se izjašnjavaju kao neopredeljeni.
Medju novijim reakcijama, prenosimo mišljenje senatora Džona Mekejna, bivšeg američkog ambasadora Rosa Vilijemsa, i izvršne direktore Odbora za slobodu medija Lusi Delgliš.
Džon Mekejn, koji smatra vebsajt Vikiliks neprijateljem Amerike, kaže da ga još više brine to što je za tu najveću krađu tajnih diplomatskih depeša u američkoj istoriji, prozvan jedino vojnik Bredli Mening. Mening je navodno Vikiliksu predao 250,000 depeša, kopiranih sa kompjuterske mreže Pentagona na kompakt disk na kome je bila slika pop zvezde Lejdi Gaga.
„Voleo bih da znam kako je moguće da običan vojnik ima pristup poverljivim depešama o razgovorima američkog predsednika sa stranim državnicima? To je potpuno suludo. Osim Meninga, još uvek niko iz tog celog komandnog lanca nije pozvan na odgovornost. Ko je bio Meningov nadređeni oficir? Ko je taj koji je rekao: 'Pazi, kako sluša Lejdi Gagu'? Da je neko tako nešto napisao u knjizi, niko je ne bi čitao, jer je priča više nego bizarna“, primećuje Mekejn.
Mekejn kaže da Pentagon, Stejt dipartment i Kongres već rade na novim merama koje bi trebalo da spreče slične propuste.
Bivšeg američkog ambasadora Rosa Vilijemsa zabrinjava da bi nastavljeno curenje depeša moglo još mesecima, a možda i duže, da okupira pažnju američke diplomatije.
„Mislim da političari i diplomate u Americi i u drugim zemljama sada uzaludno troše ogromnu količinu vremena na proučavanje tih depša, umesto da rešavaju probleme u svetu sa kojima smo svi suočeni“, kaže Vilijams.
Ambasador Vilson smatra da bi iscurela dokumenta mogla da imaju negativan efekat i na unutrašnjepolitička kretanja u pojedinim zemaljama.
„U Turskoj, gde sam doskoro obavljao dužnost ambasadora, sve što Amerika kaže ili ne kaže, uradi ili ne uradi, po pravilu utiče na unutrašnju politiku te zemlje. Iako iz iscurelih depeša ne može da se zaključuje o zaokruženoj američkoj politici, one bi mogle da stvore potpuno pogrešan utisak o američkim namerama prema Turskoj. Isto to bi moglo da se dogodi i sa Irakom, Indonezijom i nizom drugih država“.
Lusi Delgliš je izvršna direktorka uglednog Odbora za slobodu medija, koji se pored ostalog bori za zaštitu novinarskih izvora, naročito onih koji pružaju dokaze o greškama i promašajima vladinih agencija.
„Većina osoba sa kojima sam radila, bile su vrlo pažljive u obelodanjivanju informacija o nepravilnostima. One ih nisu odavale samo zato što su im bile na dohvatu ruke. Vikiliks u tom smislu predstavlja novi mehanizam, posvećen masovnoj distribuciji poverljivih informacija. Teško je dokučiti šta je prava agenda Džulijana Asandže. Jedino što znamo je ono što piše na njegovom vebsajtu, a to je da tajne u načelu nisu dobra stvar.“
„Verujem da su se ljudi plašili kada je Gutenberg konstruisao prvu mašinu za štampanje knjiga. I pronalazači televizije su na početku izazivali strah. Međutim, internet je uneo dimenzije koje se do sada nisu mogle ni zamisliti. Za ovo se više ne može reći samo da smo ušli u novi svet, već da smo zakoračili u potpuno novi univerzum.“
Nezavisno od sudbine Džulijana Asanža i Vikiliksa, slični pokušaji otkrivanja tajni će se nastaviti, zaključila je Lusi Delgliš.