Da li će Velika Britanija nastojati da redefiniše svoju ulogu u Evropskoj uniji ili održati referendum o napuštanju iste? Glas Amerike postavio je to pitanje ko-direktoru u Centru za ekonomska i politička istraživanja, Marku Vajsbrotu.
Vajsbrot: “Uprkos oštroj retorici premijera Dejvida Kamerona nije verovatno da će Britanija u dogledno vreme napustiti Evropsku uniju, a glavni razlog tome je da SAD to ne žele, a političke i ekonomske veze u trouglu SAD, Velika Britanija i EU, su veoma bliske i međuzavisne da bi se dozvolilo da se one poremete. Uzimajući u obzir trendove nezavisnijeg delovanja među saveznicima SAD, kao što su Japan, neke zemlje Južne Amerike, Bliskog istoka itd, za Vašington je u ovom momentu veoma važno da održi dobre odnose sa jakom i stabilnom Evropskom unijom“.
Glas Amerike: Da li će Britanija nastojati da redefiniše svoj status unutar Evropske unije?
Vajsbrot: “To je svakako moguća opcija i ona dobija na snazi izjavom britanskog premijera da će njegova zemlja održati referendum o mogućem izlasku iz Evropske unije 2017. godine, iako je ta izjava izazvala neposrednu kritiku Nemačke, Francuske i premijerovih koalicionih partnera. Svakako će pre održavanja referenduma biti velike razmene mišljenja. Izlaskom iz EU, Britanija bi ekonomski dosta izgubila bez pristupa jedinstvenom evropskom tražištu, mada ni to tržište, prema rečima francuskog ministra za evropske odnose Bernarda Kajenova ne bi bilo isto bez Britanije. Međutim, ukoliko se tendencija zaštite nacionalnih insteresa nastavi i prevagne, onda bi i ekonomska i politička stabilnost EU bila dovedena u pitanje“.
Glas Amerike: Kakav scenario se može očekivati ako bi Britanija stvarno jednog dana napustila EU?
Vajsbrot: „Mislim da bi posledice bile značajne. Pre svega one bi se momentalno odrazile na periferene zemlje Evropske unije, postavilo bi se pitanje da li da zemlje kao što su Španija, Portugalija, Grčka, Italija, koje su ionako suočene sa velikim teškoćama, ostanu u EU ili da je napuste, što bi automatski izazvalo nedoumice među ostalim članicama. Definitivno je da bi i sama Velika Britanija bila veliki gubitnik pošto Evropa kupuje 53 odsto britanskih dobara i podržava direktno ili indirektno oko tri miliona radnih mesta. Drugim rečima, nije pitanje ko je kome više potreban, da li Britanija Evropi, ili obrnuto, već zašto narušavati odnose koji su od obostrane koristi i mogu se i unaprediti“
Vajsbrot: “Uprkos oštroj retorici premijera Dejvida Kamerona nije verovatno da će Britanija u dogledno vreme napustiti Evropsku uniju, a glavni razlog tome je da SAD to ne žele, a političke i ekonomske veze u trouglu SAD, Velika Britanija i EU, su veoma bliske i međuzavisne da bi se dozvolilo da se one poremete. Uzimajući u obzir trendove nezavisnijeg delovanja među saveznicima SAD, kao što su Japan, neke zemlje Južne Amerike, Bliskog istoka itd, za Vašington je u ovom momentu veoma važno da održi dobre odnose sa jakom i stabilnom Evropskom unijom“.
Glas Amerike: Da li će Britanija nastojati da redefiniše svoj status unutar Evropske unije?
Vajsbrot: “To je svakako moguća opcija i ona dobija na snazi izjavom britanskog premijera da će njegova zemlja održati referendum o mogućem izlasku iz Evropske unije 2017. godine, iako je ta izjava izazvala neposrednu kritiku Nemačke, Francuske i premijerovih koalicionih partnera. Svakako će pre održavanja referenduma biti velike razmene mišljenja. Izlaskom iz EU, Britanija bi ekonomski dosta izgubila bez pristupa jedinstvenom evropskom tražištu, mada ni to tržište, prema rečima francuskog ministra za evropske odnose Bernarda Kajenova ne bi bilo isto bez Britanije. Međutim, ukoliko se tendencija zaštite nacionalnih insteresa nastavi i prevagne, onda bi i ekonomska i politička stabilnost EU bila dovedena u pitanje“.
Glas Amerike: Kakav scenario se može očekivati ako bi Britanija stvarno jednog dana napustila EU?
Vajsbrot: „Mislim da bi posledice bile značajne. Pre svega one bi se momentalno odrazile na periferene zemlje Evropske unije, postavilo bi se pitanje da li da zemlje kao što su Španija, Portugalija, Grčka, Italija, koje su ionako suočene sa velikim teškoćama, ostanu u EU ili da je napuste, što bi automatski izazvalo nedoumice među ostalim članicama. Definitivno je da bi i sama Velika Britanija bila veliki gubitnik pošto Evropa kupuje 53 odsto britanskih dobara i podržava direktno ili indirektno oko tri miliona radnih mesta. Drugim rečima, nije pitanje ko je kome više potreban, da li Britanija Evropi, ili obrnuto, već zašto narušavati odnose koji su od obostrane koristi i mogu se i unaprediti“