Predsednik Srbije Aleksandar Vučić najavio je tokom vikenda novi krug borbe protiv kriminala i, kako je rekao, "drakonsko" povećavanje kazni za najteža krivična dela, posebno naglašavajući uvođenje kazne doživotnog zatvora za najteža dela, poput ubistva dece. Pravni stručnjaci, međutim, upozoravaju da takve mere ne doprinose smanjenju krimnaliteta i primećuju da je oštrica kritke i najavljenih promena ponovo usmerena ka pravosuđu, kao i da je predsednik izašao iz okvira svojih ovlašćenja i narušio sistem podele vlasti.
"Ići ćemo na drakonsko, drastično povećanje i minimalnih, i maksimalnih kazni za sva krivična dela sa nasilničkim ponašanjem od nasilja u porodici do ubistava", rekao je Aleksandar Vučić u subotu nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost.
"Ja obećavam građanima Srbije da će država da pregazi kriminalce", naglasio je on i najavio uvođenje doživotne kazne zatvora za najteža krivična dela, kao i povećanje svih kazni za 35 do 50 odsto.
Mere usmerene na sudije
Predsednica Društva sudija Srbije i sudija Apelacionog suda u Beogradu Dragana Boljević pozdravila je u izjavi za Glas Amerike "svako intenziviranje borbe protiv kriminala", ali je naglasila da je reč o vrlo osetljivom sistemu i da, ako se nepažljivo dirne samo jedan njegv deo, slede loši efekti u nekom drugom delu.
"Zanimljivo je da se iz prirode mera - koje su sistemske i brojne i koje je najavio predsednik Republike u subotu - vidi da se one odnose samo na rad sudija i da je praktično time ocenjeno da je za stanje kriminala u našem društvu ustvari odgovorno sudstvo", rekla je Boljević.
"Unapred su svi koji pozivaju na stručnu raspravu, na razmenu argumenata i na to se vidi na osnovu kojih podataka se govori, proglašavaju za nekog ko ruši čitav koncept borbe protiv kriminala i praktično pomaže kriminalcima, tako da je to dosta nezdrav konteskt u kom smo krenuli", naglasila je Boljević i pozvala na stručnu debatu o najavljenim promenama.
Komentarišuću najavu Vučića da će za drugo ponavljanje krivičnog dela kazne biti procentualno veće, a za treće još veće, ona je ukazala na primer Kalifornije gde postoji takvo zakonsko rešenje od sredine 1990-ih.
"Nije mi jasno zašto se tome pribegava, pošto istraživanje efekata tog zakona pokazju da se kriminal nije bitno smanjio i da je ustvari kriminal isti i u državi u kojoj se primenjuje taj zakon, kao i u onima u kojima se ne primenjuje", rekla je ona i osvrnula na se i najavu da će suđenja za krivična dela morati da budu okončana u 12 meseci:
"Ne znam da li u svetu postoji neka država koja je propisala zakonski rok za presuđivanje u krivičnim predmetima. Tu se postavlja i pitanje šta će se dogoditi ako sud ne presudi u zadatom roku, šta se dešava sa predmetom - da li nestaje postupak, ili sudija biva nekako kažnjen", upitala je ona.
Udruženje tužilaca: Otvoriti stručnu raspravu
Udruženje javnih tužilaca i zamenika javnih tužilaca u reakciji na Vučićevu najavu ocenilo je da je tema kaznene politike legitimna i da je samo Udruženje u više navrata pozivalo na njeno otvaranje.
Međutim, podsetili su da je to pre svega stručna tema za one koji se njome bave - stručnjake u oblasti krivičnog prava.
"Zbog toga smatramo da je neophodno otvoriti stručnu raspravu o svakom od navedenih pitanja, kako bi izbegli populistički i senzacionalistički pristup rešavanju problema", kaže se u saopštenju.
JUKOM: Vučić ugrozio načelo podele vlasti
Komitet pravnika za ljudska prava (JUKOM) saopštio je da je Aleksandar Vučić svojim istupom ugrozio načelo podele vlasti u Srbiji i da taj istup predstavlja mešanje u sudsku i zakonodavnu vlast.
"Izjava predsednika Srbije na konferenciji nakon sednice Saveta za nacionalnu bezbednost, kojoj su prisustvovali isključivo predstavnici izvršne vlasti, najava je ukidanja suđenja u razumnom roku kao ustavne garancije prava na pravično suđenje i kritikovanje kaznene politike sudova u Srbiji, predstavljaju grubo kršenje načela podele vlasti na kojima počiva ustavni poredak Srbije", saopštili su iz te organizacije.
"Najavljivanje oštrije kaznene politike, mimo adekvatne stručne rasprave u potpunosti zaobilazi mišljenje nadležnih organa pravosudja i predstavlja mešanje predsednika Republike i u sudsku i u zakonodavnu vlast", ocenili je JUKOM.