U Centru za kulturnu dekontaminaciju u Beogradu održan je skup "Vreme otpora", zapravo međunarodni susret građana koji pružaju otpor nedemokratskim tendencijama u Evropi. Ključna reč nove politike koja se zagovara je solidarnost.
Ono što povezuje društvene pokrete i proteste u različitim državama je nezadovoljstvo građana nesposobnim i otuđenim institucijama od kojih zavise, jedna je od ocena sa skupa u beogradskom Centru za kulturnu dekontaminaciju, gde su organizovani međunarodni susreti građana koji pružaju otpor demokratskoj regresiji u Evropi.
Osnovna ideja "Vremena otpora", kako su nazvani ovi susreti, je da se "zbunjujuća slika" ovih procesa, pokreta i nezadovoljstva učini jasnijim, objasnila je Aleksandra Sekulić iz Centra za kulturnu dekontaminaciju i istakla da je cilj da se pokažu mogućnosti, sličnosti i platforme za transformacije društva.
“Pre svega, ovo je jedan dugoročni projekat umrežavanja i međusobne podrške. Ovo su mladi ljudi širom Evrope, koji se susreću represivnim ili nepravednim sistemima. I ne treba da misle da te podrške nema, ona već postoji, ovo je samo prva, u našoj organizaciji, manifestacija solidarnosti. Jer, solidarnost je osnova neke nove politike.”
Književnik Igor Štiks ocenio je da je sada svima jasno da se pre 10 godina radilo o lažnom obećanju integracije regiona u EU, čime će se, kako se verovalo, rešiti problemi nacionalizma i doći do blagostanja. Ideja o kapita-lističkoj tranziciji nije uspunila obećanje o blagostanju, a donela je skoro de-vastaciju predela socijalističkih zemalja.
“Obe stvari su se obrnule i pokazale lažnim. Ne samo da EU nije u punoj meri integrisala Balkan, a nacionalizam je eksplodirao u zemljama koje su se priključile Uniji, naročito u istočnoj Evropi i na Balkanu. I to možemo da vidimo u Poljskoj, Mađarskoj, Hrvatskoj, gde je nacionalizam u punom zamahu.”
Floran Šefer, iz organizacije CCFD-Terre Solidaire, ukazao je da u Francuskoj postoji kultura demonstriranja za svaku stvar i okupljanja nemaju takav značaj kao u zemljama regiona. Nije isto 1.000 ljudi u Zagrebu, potom 20.000 na kraju nedelje, i 20.000 u Parizu. Nisu važni brojevi, već šta je iza njih i šta pokreće ljude, objasnio je Šefer.