Linkovi

"Vreme će pokazati" šta donose ruske igre moći na Bliskom istoku


Ruski vojnik u oklopnom vozilu tokom patrole duž surijsko-turske granice, u severnoj Siriji, 25. oktobra 2019.

I dok je širom severoistične sirije vojska Sjedinjenih Država iza sebe ostavila ispražnjene ili uništene baze nakon odluke Vašingtona da se povuče iz tog regiona, posledice takvog poteza počele su da se šire - u vidu ruskih oklopnih transportera.

Pojačanja su stigla u petak, javili su ruski mediji, sa dodatnih 300 vozila vojne policije i 20 oklopnih vozila, koja se pripremaju da se rasporede duž sirijsko-turske granice, u okviru dogovora koji je Moskva ispregovarala sa Ankarom o okončanju borbe sa kurdskim snagama, koje su donedavno podržavale Sjedinjene Države.

"Sjedinjene Države su najbliži saveznici Kurda poslednjih godina. [Ali] na kraju su napustile Kurde i u suštini ih izdale", prenose ruski mediji reči portparola Kremlja Dmitrija Peskova.

U Briselu, američki ministar odbrane bio je skeptičan dovodeći u sumnju poteze Moskve, što su neki analitičari opisali kao igru moći koja je pomogla u cementiranju uloge Rusije u odlučivanju o budućnosti regiona.

"Videćemo u narednih šest meseci šta Rusija radi na tursko-sirijskoj granici i videćemo kakav to uticaj ima na Rusiju i njene interese", rekao je Mark Esper publici u Briselu u četvrtak pre sastanka sa kolegama iz zemalja NATO-a.

"Vreme će pokazati da li će Rusija imati koristi ili ne", rekao je ministar odbrane.

Akcije Kremlja

A kod kuće u Vašingtonu, Bela kuća je upozorila da akcije Kremlja neće proći neprimećene.

"Mi uvek s oprezom gledamo Ruse, gde god da su", rekao je novinarima visoki zvaničnik administracije i dodao: "Upozoravamo naše prijatelje u Turskoj i sve ostale da budu oprezni".

Zapravo, američki vojni i obaveštajni zvaničnici usredsređeni su na akcije Rusije u Siriji od 2015. godine, kada je u toj zemlji započeo građanski rat, a ruski predsednik Vladimir Putin počeo sa slanjem ratnih aviona, helikoptera i na kraju tenkova i kopnenih snaga, kako bi pomogao predsedniku Bašaru al Asadu da zadrži Siriju i ostane na vlasti.

Kao i Esper sada, i drugi američki zvaničnici izražavali su sumnju u to vreme.

"Uskoro će se oni koji podržavaju režim suočiti sa izborom da li nastave da stoje uz Asada i rizikuju poraz, ili da odbace Asada kako bi sklopili dogovor sa umerenom opozicijom", izjavio je američki obaveštajni zvaničnik za Glas Amerike u junu 2015. godine.

Dva meseca kasnije procena obaveštajne službe bila je potpuno ista.

"Logično je da će početi razmatrati opcije nakon Asada", izjavio je američki obaveštajni zvaničnik. "Nije jasno da li će ga moći spasiti".

Od septembra 2015, pogled na situaciju počeo je da se menja. Obaveštajne službe SAD ostale su sumnjičave po pitanju toga da bi Rusija mogla dugoročno da podržava Asada. Ali, neki zvaničnici priznali su da je, barem za Putina, to počelo da bude isplativo.

"Čak i ako Putinova pomoć ne može da spreči Asadovo potonuće, on je sada u poziciji da igra ulogu u izboru Assadovog naslednika", rekao je zvaničnik. "Nema sumnje da Putin vidi Siriju kao priliku za izgradnju značajnog prisustva u regionu i uspostavljanje Rusije kao vodećeg igrača".

Ruski potezi u Siriji

Tokom različitih preokreta i obrta u Siriji i dok je taj rat omogućio uspon kalifata Islamske države, Rusija je ostajala tu podržavajući Asada i, izgleda, u tome uspela.

"Jedini razlog zbog kojeg je Assad još uvek na vlasti su vetoi Rusije, za žaljenje, u Ujedinjenim nacijama i ruske i iranske vojske", rekao je tadašnji sekretar za odbranu Džim Matis pred zakonodavcima u aprilu 2018.

"Mi smo posvećeni okončavanju tog rata (u Siriji)", dodao je tada Mattis. "To je ostalo neispunjeno, ponovo, jer je Rusija kontinuirano blokirala napore".

Zatim, pre dve nedelje, činilo se da su se ruski napori ponovo isplatili.

Sirijske demokratske snage (SDF), koje predvode Kurdi, boreći se protiv turskih snaga nakon što su američke trupe napustile pograničnu oblast, postigle su sporazum sa Asadom i Rusijom dozvoljavajući sirijskim snagama da "uđu i rasporede se duž cele sirijsko-turske granice".

Za Assadove snage bila je to prilika da uspostave kontrolu nad oblastima kojima nisu mogle da priđu nakon višegodišnjih borbi.

Prema rečima veterana zvaničnika američke obaveštajne službe, Rusija i drugi protivnici SAD najverovatnije su videli razvoj događaja kao nešto više.

"Nagovestite američku slabost i nezainteresovanos i oni će to, uveravam vas, iskoristiti", izjavio je za Glas Amerike Džejms Klaper, nekadašnji direktor nacionalne obaveštajne službe od 2010. do 2017. godine.

"Vidim samo nedostatke", dodao je on govoreći o američkoj odluci da se povuče sa severoistoka Sirije. "Svi koji su uključeni pobedili su, osim, naravno, SAD-a i Kurda".

I drugi veterani koji su učestvovali u američkim akcijama na Bliskom istoku nevoljni su da predaju Rusiji odlučujuću pobedu, čak i dok njene snage zauzimaju sve značajnije pozicije.

"Ovo prekomerno širi Rusiju", rekao je Majkl Predžent, bivši savetnik u američkoj vojsci koji je sarađivao sa kurdskim snagama u Iraku.

Sada saradnik Hadson instituta, istraživačke grupe iz Vašingtona, Predžent upozorava da ruska vojska najverovatnije nema sposobnost da obuzda turske snage, sirijske snage, kurdske snage i mnoštva milicija koje su dovedene tu tokom poslednjih borbi.

"Ne vidim da iko može da garantuje stabilnost sa svim tim frakcijama okrenutim jedne protiv drugih", rekao je on.

"Kratkoročna pobeda"

Penzionisana pukovnica Keti Dejvison, koja je pomagala američkim obaveštajnim službama u naporima da se porazi Islamska država, slaže se sa tim.

"Ova pobeda Rusije je kratkog daha", rekla je Dejvison, sada na Vašingtonskom institutom za istraživanje rata.

"Teško će (Rusija) postići bilo kakvo vojno rešenje ili prekid vatre", rekla je ona. "To zapravo usložnjavanja njihovu želju da postignu šire rešenje u Sirji, s obzirom na to da je Asad obećao da će izbaciti turske okupatore".

Barem za sada, čini se da SDF ima nešto drugačije viđenje sporazuma koji je postignut s Rusijom. "Zahvaljujemo Rusiji i njenom predsedniku što su pokušali zaustaviti rat, ali točke oko kojih su se dogovorili nisu u interesu našeg naroda", izjavio je u četvrtak novinarima zapovjednik SDF-a Mazloum Abdi, rekavši da će se razgovori s Moskvom nastaviti.

Ipak, neki stanovnici sa severoistoka Sirije rekli su da su voljni da daju šansu Rusiji.

"Pozdravljamo sporazum s Rusijom", izjavio je jedan čovek iz grada Derik za Kurdski servis Glasa Amerike. "Podržavaćemo ga ako će zaštitit granicu, ako će zaštititi naše ljude."

"Što se tiče zajedničkih patrola Rusije i Turske, ako da Bog, to će dovesti do mirovnog rešenja i okončanja turske invazije", rekla je jedna žena.

Bilo da sirijski narod dobije mir i stabilnost kojima se nada, američki obaveštajni zvaničnici imaju razloga da veruju da Rusija neće otići lako i zaključuju da će Putin "verovatno održati asertivnu, oportunističku spoljnu politiku za unapređenje ruskih interesa".

"Procenjujemo da je Moskva učvrstila poverenje zasnovano na svom uspehu u naporima da se pomogne obnovi teritorijalne kontrole Assadovog režima u Siriji", navela je Kancelarija direktora Nacionalne obaveštajne službe u svojoj poslednjoj proceni svetskih pretnji u januaru.

Zana Omar iz Kurdskog servisa Glasa Amerike učestvovala je u pisanju ovog izveštaja. Neke informacije preuzete su od agencije Rojters.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG