Državni organi u Srbiji odstupili su od nacionalne strategije za borbu protiv korupcije, rad na novoj strategiji još nije započeo iako postojećoj ističe rok važenja, a vladavina prava u zemlji redovno je žrtva političkog interesa, što se najbolje vidi u masovnoj rasprostranjenosti nezakonitog v.d. stanja u javnim preduzećima, kao i u nedoslednom uklanjanju nezakonitih objekata, kaže se u saopštenju Transparentnosti Srbija povodom Međunarodnog dana za borbu protiv korupcije.
"Proklamovana 'nulta tolerancija na korupciju' nije rezultirala kažnjavanjem svih zloupotreba", ocenila je TS. Nasuprot strategijom najavljenog kažnjavanja zloupotreba, tužilaštvo je ostavilo javnost bez obrazloženog odgovora na pitanje zbog čega nije preduzeto krivično gonjenje i u nekim slučajevima sumnji koji su podrobno izloženi u medijima (npr. "novogodišnja jelka", "tetka iz Kanade" i slično).
"Načelo 'odgovornosti' takođe je ostalo mrtvo slovo na papiru – Narodna skupština i Vlada nisu razrešili nijednog rukovodioca institucije koji nije ispunio svoje obaveze iz strateških akata", saopštila je ova organizacija i dodala da ni u oblasti prevencije korupcije još nije uspostavljena obaveza ministarstava da utvrde rizike od korupcije u postupku pripreme propisa.
Povodom ponovo najavljenog usvajanja Zakona o ispitivanju porekla imovine, TS je ukazala da u Srbiji već postoje propisi koji omogućavaju kontrolu i oduzimanje nezakonitih prihoda, i da bi osnova za bilo kakvu raspravu o novom zakonu trebalo da bude objašnjenje zbog čega postojeće regulative nisu donele rezultate koji se očekuju od novog akta. TS takođe podseća da je Vlada odustala od uvođenja krivičnog dela nezakonitog bogaćenja, što je bilo predviđeno Akcionim planom iz 2013, koji je i dalje na snazi.
Agencija za borbu protiv korupcije je od februara 2018. prestala s dobrom praksom da javno upozorava na uočene nedostatke u propisima, a transparentnost u radu organa vlasti nije obezbeđena kada je reč o bitnim odlukama o raspolaganju javnom imovinom, čak ni nakon obavezujućih odluka poverenika za informacije, navodi se u saopštenju.
Nije unapredjeno ni učešće javnosti u praćenju trošenja budžetskih sredstava, kako je bilo predviđeno Strategijom iz 2013, a nije obezbedjen ni zakonski minimum - da Vlada podnosi završni račun, a da Skupština o njemu raspravlja, ocenila je TS.
"Rizici od korupcije u oblasti javno-privatnih partnerstava i koncesija, ne samo da nisu umanjeni, već se ovaj vid raspolaganja javnim sredstvima učestalo praktikuje kroz direktne dogovore državnih organa sa privatnim partnerima, bez nadmetanja i transparentnosti, uz pozivanje na medjudržavne ugovore o saradnji", navedeno je u saopštenju.
Uprkos ciljevima postavljenim u Strategiji čiji petogodišnji period ističe, broj osuđenih za primanje i davanje mita, ili trgovinu uticajem, ne samo da nije povećan, već je značajno smanjen, i to 2017. više nego duplo u odnosu na 2012. godinu - sa 116 na 55, dok je kod kažnjavanja zloupotrebe službenog položaja podbačaj nešto manji.
Medjunarodni dan borbe protiv korupcije ustanovila je Generalna skupština UN jer je 9. decembra 2003. godine počelo potpisivanje pomenute Konvencije UN protiv korupcije.
BIRODI: Nekažnjivost korupcije
Biro za društvena istraživanja saopštio je da borbu protiv korupcije u Srbiji karakteriše nekažnjivost korupcije, koja je oličene pre svega u nereševanju bronih slučajeva.
Ta organizacija u saopštenju povodom Dana borbe protiv korupcije činjenica je da je najveći broj slučajeva "ostao nerešen i/ili neprocesuiran, a da su neki doživeli zastaru".
Primer toga je slučaj Mobtela čiji je akter Bogoljub Karić, postao aktivni podržavalac vlasti i predsednika Aleksadra Vučića u njegovom pohodu na predsedničku funkciju.
U prilog tezi o korupciji borbe protiv korupcije govori činjenica da su na mesto direktora Agencije za borbu protiv korupcije, odnosno članove Odbora Agencije za borbu protiv korupcije izabrane osobe koje su partijski bliske vlasti, odnosno bili aktivni podržavaoci predsednika Aleksandra Vučića u izbornoj kampanji za predsednika Srbije, navode iz BIRODI-ja.