Linkovi

Viza testira kreditne kartice na otisak prsta


Otiscima prstiju već mogu da se otključaju vrata i telefoni, ali da li su potrošači spremni da na taj način i plaćaju? Viza misli da jesu. Sve više kompanija istražuje upotrebu biometrijskih podataka, odnosno analizu jedinstvenih bioloških karakteristika za potvrdu identiteta - međutim koliko je takva tehnologija bezbedna?

Otisci prstiju se koriste za sve – od otključavanja telefona do ulaska u drugu zemlju. A sada je kompanija Viza omogućila korisnicima da na taj način i plaćaju.

“Naše biometrijske kartice vam omogućavaju da zamenite olovku i potpis tako što ćete koristiti biometrijsku identifikaciju”, objašnjava Met Smit iz kompanije Viza.

Kompanija trenutno testira nove kartice sa ugrađenim čitačem otisaka prstiju.

Otisak prsta korisnika se upoređuje sa prethodno registrovanim uzorkom i koristi se u tandemu sa čipom na kartici ili procesovanjem transakcija bez direktnog kontakta.

“Kartica je podešena za korišćenje otiska palca. S obzirom da je vaš palac jedinstven, može da je aktivira samo osoba koja je podesila karticu. Ukoliko delite karticu sa nekim, možete da se vratite na olovku i potpis”, kaže Smit.

Viza nije prva kompanija koja se pozabavila biometrijom. Masterkard je prošle godine počeo sa testiranjem takvih kartica u prodavincama u Južnoj Africi.

“Naše istraživanje je zapravo pokazalo da je 86 odsto potrošača zainteresovano za ideju o uvođenju biomoterije u plaćanje”, ističe Met Smit.

Oslobađanje od potpisa i PIN-a je pogodno, ali da li je bezbedno? Anil Džain, profesor na Univerzitetu MIčigen stejt sprovodi opsežno istraživanje o biometriji tako što pravi lažne otiske prstiju.

“Pokazali smo da možemo relativno uspešno da razaznamo koji su lažni, a koji pravi otisci prstiju. Mislim da je u većini slučajeva pitanje kako da podignemo standard pa da hakerima bude sve teže i teže da napadnu sistem. Ni jedan bezbednosni sistem nije besprekoran. Ideja je napraviti ga da je lopovima težak za korišćenje”, priča Džain.

On dodaje da bi za velike kupovine mogla da se primeni i dodatna biometrija.

“Ako kupujete nešto u Tifaniju za 100.000 dolara, možda će osim otiska prstiju tražiti da vide i da li se vaše lice podudara sa podacima i još neke stvari. Ali ako kupujete hamburger za dva dolara, koga je briga?”, zaključuje Džain.

Biometrija će nastaviti da se koristi, kaže Džain, pogotovo kako cene opreme i programa budu padale, a broj potrošača koji prihvata tu tehnologiju bude rastao.

“Svi stavljamo svoje fotografije na društvene medije, jel tako? Nemojte da stavljate i svoje otiske prstiju”, upozorava Džain.

Malo zdravog razuma za tehnologiju koja postaje sve rasprostranjenija.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG