Predsednik Barak Obama dolazi na samit Grupe 8 nekoliko dana pošto su Sjedinjene Države objavile da će dati vojnu pomoć sirijskim pobunjenicima.
„Postojano smo povećavali veličinu i obim pomoći političkoj opoziciji i Vrhovnom vojnom savetu. Odlučili smo da preduzmemo dodatni korak napred i ubuduće obezbedimo dramatično veću pomoć tom savetu“, kazao je njegov savetnik Ben Rouds.
Ta odluka je doneta kada su snage odane predsedniku Bašaru al-Asadu počele da odnose prevagu nad pobunjenicima, a Sjedinjene Države procenile da vlada koristi hemijsko oružje.
„Sa velikim uverenjem procenjujemo da se koristi nervni gas sarin, a Asadov režim i dalje poseduje takvo oružje“, tvrdi Rouds.
Američko javno mnjenje se i dalje odlučno protivi direktnoj vojnoj intervenciji u Siriji, a čak i najotvoreniji kongresni zagovornici šireg angažmana Sjedinjenih Država, kažu da američki vojnici ne bi trebalo da budu upućeni u Siriju.
U međuvremenu, američki Senat se približava reformi imigracionog zakona.
Senat je glasao za otvaranje rasprave o zakonskom predlogu koji bi obezbedio put ka državljanstvu za većinu od 11 miliona ilegalnih imigranata u zemlji i skratio postupak za legalno useljavanje. Te promene uveliko kasne, kaže demokratski senator Čarls Šumer.
„Naša zemlja, zapanjujuće i kontraproduktivno, odbija stotine hiljada ljudi koji će stvoriti nova radna mesta i poboljšati nam ekonomiju. Istovremeno, milionima drugih dozvoljavamo da pređu granicu i američkim radnicima uzmu posao.“
Očekuje se da rasprava u Senatu bude dugačka i sporna. Pojedini republikaci traže garancije da je pogranična bezbednost izuzetno jaka, pre bilo kakve legalizuje radnika bez dozvole za stalni boravak. Čak i ako Senat usvoji ovaj zakonski predlog, njegova sudbina će biti daleko od izvesne u Predstavničkom domu koji kontrolišu republikanci, a predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner već izražava rezervisanost.
„Brinem da taj predlog ne seže dovoljno daleko, posebno u pogledu pogranične bezbednosti i internog sprovođenja ovog sistema.“
Predsednik Obama kaže da bi hteo da potpiše zakonski predlog o imigracionoj reformi i pretvori ga u zakon narednih meseci. Do kraja nedelje bi moglo da dođe i do daljeg razvoja događaja u vezi sa vladinim programom nadgledanja građana. A očekuje se i da Vrhovni sud ove ili iduće nedelje donese važnu presudu o braku osoba istog pola.
„Postojano smo povećavali veličinu i obim pomoći političkoj opoziciji i Vrhovnom vojnom savetu. Odlučili smo da preduzmemo dodatni korak napred i ubuduće obezbedimo dramatično veću pomoć tom savetu“, kazao je njegov savetnik Ben Rouds.
Ta odluka je doneta kada su snage odane predsedniku Bašaru al-Asadu počele da odnose prevagu nad pobunjenicima, a Sjedinjene Države procenile da vlada koristi hemijsko oružje.
„Sa velikim uverenjem procenjujemo da se koristi nervni gas sarin, a Asadov režim i dalje poseduje takvo oružje“, tvrdi Rouds.
Američko javno mnjenje se i dalje odlučno protivi direktnoj vojnoj intervenciji u Siriji, a čak i najotvoreniji kongresni zagovornici šireg angažmana Sjedinjenih Država, kažu da američki vojnici ne bi trebalo da budu upućeni u Siriju.
U međuvremenu, američki Senat se približava reformi imigracionog zakona.
Senat je glasao za otvaranje rasprave o zakonskom predlogu koji bi obezbedio put ka državljanstvu za većinu od 11 miliona ilegalnih imigranata u zemlji i skratio postupak za legalno useljavanje. Te promene uveliko kasne, kaže demokratski senator Čarls Šumer.
„Naša zemlja, zapanjujuće i kontraproduktivno, odbija stotine hiljada ljudi koji će stvoriti nova radna mesta i poboljšati nam ekonomiju. Istovremeno, milionima drugih dozvoljavamo da pređu granicu i američkim radnicima uzmu posao.“
Očekuje se da rasprava u Senatu bude dugačka i sporna. Pojedini republikaci traže garancije da je pogranična bezbednost izuzetno jaka, pre bilo kakve legalizuje radnika bez dozvole za stalni boravak. Čak i ako Senat usvoji ovaj zakonski predlog, njegova sudbina će biti daleko od izvesne u Predstavničkom domu koji kontrolišu republikanci, a predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner već izražava rezervisanost.
„Brinem da taj predlog ne seže dovoljno daleko, posebno u pogledu pogranične bezbednosti i internog sprovođenja ovog sistema.“
Predsednik Obama kaže da bi hteo da potpiše zakonski predlog o imigracionoj reformi i pretvori ga u zakon narednih meseci. Do kraja nedelje bi moglo da dođe i do daljeg razvoja događaja u vezi sa vladinim programom nadgledanja građana. A očekuje se i da Vrhovni sud ove ili iduće nedelje donese važnu presudu o braku osoba istog pola.