Linkovi

Uzdizanje zločina, a ne poštovanje žrtava, glavni je posleratni narativ u regionu


Mirko Klarin, Dino Mustafić, Dejan Jović, Srđan Milošević i Danica Vučenić na tribini "Da li populisti mogu da nas izvedu iz ratnog narativa“, koja je u organizaciji Foruma ZFD Srbija i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule održana u Beogradu, 28. decembra 2019.

BEOGRAD - Posleratno stanje u društvima bivše Jugoslavije obiluje proizvodnjom laži, uzdizanjem zločina umesto žrtava, a nametanje diskursa većine veoma je agresivno, čulo se između ostalog na tribini "Da li populisti mogu da nas izvedu iz ratnog narativa“, koja je u organizaciji Foruma ZFD Srbija i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule održana u Beogradu.

Dejan Jović, profesor Fakulteta političkih nauka iz Zagreba, ocenio je da je nemoguće uskladiti različite narative nekada sukobljenih strana i formirati narativ koji bi bio obavezujući za sve, "bez zabrana i sile koja se pre ili kasnije vrati nazad kao kontraproduktivna stvar, je je potisnuta nekom političkom i društvenom situacijom".

On je ocenio da postoje tri dimenzije sporova o prošlosti: Jedna je pravna i ona se odonosi na odluke koje donose sudovi, druga je politička sfera, dok je treća akademska sfera.

"Opasno je za društvo da se naruše autonomije te tri sfere. Ako je sud nešto presudio, pa je osoba kriva ili nije kriva, to se mora uzeti u obzir, ali to ne obavezuje ni političku, ni akademsku sferu da poštuju sudske odluke", rekao je Jović i naglasio da se u akademskoj sferi odluke sudova ne mogu prenositi nekritički, jer bi to za početka značilo smrt pravne nauke.

Za sud su, zaključio je, krivi samo oni koji su osuđeni i "svi ostali su nevini", ali "za nas su krivi i mnogi drugi koji nisu osuđeni".

S tim tezama složio se Srđan Milošević sa Instituta za noviju istoriju Srbije, rekavši da odluke Haškog tribunala moraju da imaju odjeka u društvu koje su prihvatile ingerencije tog suda, ali da akademska javnost mora da zadrži autonomiju i po tom pitanju. "Prvi se stalno bunim protiv rehabilitacija koje donose sudovi ove države", kazao je on.

Međutim, Dino Mustafić, reditelj i javni zagovarač REKOM-a iz Sarajeva, donekle je osporio stav dvojice sagovornika, naglašavajući da je u multietničkim društvima, kakvo je bosanskohercegovačko, mnogo teže odvajati striktno sfere kako ih je definisao Jović.

"Ja mislim da nivou BiH treba doneti zakonsku odluku kojom se će poricanje sudskih odluka sprečiti. Oko 10.000 slučajeva u BH i dalje je pred sudovima i još nisu procesuirani. Jasno nam je da veliki broj direktnih krivaca i vikovnika neće odgovarati", kazao je on ocenivši da je odnos takav da "kad sede četiri muškarca za stolom u BH - jedan je krvavi zločinac".

"Ovde se ne radi o intrepretaciji činjenica, nego o uvredama žrtava. To je civilizacijski odnos prema mrtvima. To je politički diskurs, to nije akademski diskurs. Način na koji se govori o Vukovaru, Srebrenici Sarajevu je vrlo uvredljiv prema onima koji su to preživeli", kazao je Mustafić.

Mirko Klarin, Dino Mustafić, Dejan Jović, Srđan Milošević i Danica Vučenić na tribini "Da li populisti mogu da nas izvedu iz ratnog narativa“, koja je u organizaciji Foruma ZFD Srbija i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule održana u Beogradu, 28. novembra 2019.
Mirko Klarin, Dino Mustafić, Dejan Jović, Srđan Milošević i Danica Vučenić na tribini "Da li populisti mogu da nas izvedu iz ratnog narativa“, koja je u organizaciji Foruma ZFD Srbija i SENSE – Centra za tranzicijsku pravdu iz Pule održana u Beogradu, 28. novembra 2019.

Po njegovoj oceni ratni narativi imaju puno prostora u medijima - posebno javnim servisima Hrvatske, Srbije i Republike Srpske, dok na BiH javnom servisu od toga ko je u kom trenutku na uredničkoj poziciji zavisi koji će diskurs biti primenjen.

Dejan Jović je ocenio je da je nametanje diskursa većine vrlo opasno, i kao primer naveo Hrvatsku i odnos prema ratu: "Ako ne ponovite diskurs većine o Domovinskom ratu i ne stavite zastavu za praznik, vi ste krivi. Treba biti oprezan šta se želi. Da li želite zabranama da rešavate stvari, jer ćemo mi koji smo manjina biti pod udarom tih zabrana".

Dino Mustafić kazao je da živimo u društvima u kojima je sve dovedeno u pitanje, "pa i istina".

"Koliko je ugrožen krhki mir u zemlji iz koje dolazim ako se ratni narativ generiše i transgeneracijski prenosi? To se sad više ne radi šapatom kao u komunizmu", rekao je on. Dolaze mlade generacije koje nikada neće pitati "šta si radio u ratu tata", jer nemaju gde da čuju šta se događalo tokom ratnih godina - ni na fakultetima, ni u javnom diskursu, dodao je.

U BiH su ti narativi u latentnom sukobu, nastavio je Mustavić, i bez međunarodnog intervencije to može da dovede do novih sukoba, koji bi "bio možda i gori od 90-ih". "BiH je jedan leš na kiseoniku koji čuva međunarodna zajednica", zaključio je Mustafić ocenjujući da alternativa postoji i da je ona u otvaranju potpuno novih perspektiva.

On je podsetio na vreme kada su na čelu Srbije i Hrvatske bili Boris Tadić i Ivo Josipović i kako se pozitivna klima između njih reflektovala pomirljivim tonovima i na BiH."Mi nećemo imati mira dok BG i ZG ne budu demokratski centri", zaključio je Mustafić.

Mirko Klarin, novinar SENSE, kazao je da je današnji ratni narativ održava vlast koja je uspostavila prethodni ratni narativ i ako ta vlast bude ugrožena, ti ratni narativi mogu da pokrenu nove sukobe.

"Smatrao sam da je posednji rat zakasneli rat XIX veka i stvaranja nacionalnih država. Međutim, ne - to su prvi ratovi XXI veka. Mi smo preovlađujući, a ne marginalni trend u svetu", zaključio je Klarin.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG