Američki predsednički izbori se približavaju i političke partije i organizacije njihovih pristalica širom zemlje ulažu poslednje napore da pridobiju birače da se registruju za glasanje i izađu na izbore 6. novembra. Izmedju ostalog, tu su i nastojanja da se manje zastupljena grupa ljudi sa biračkim pravom uključi u proces.
Šakej Hejns pomaže studentima da se registruju za glasanje na novembarskim izborima. On to radi od 2005, kada je imao 16 godina. Danas, on studira političke nauke na Univerzitetu „Hauard“ u Vašingtonu i kaže da mu je posao olakšan.
„Mobilisanje pojedinaca da se registruju za glasanje uopšte nije teško, jer ljudi shvataju urgentnost situacije. Na ovim izborima imate dva suprotna pogleda na to kako bi Amerika trebalo da izgleda u naredne četiri godine.“
Neki od ovih mladih afroameričkih studenata će prvi put da glasaju. Gotovo polovina od sedam miliona Afroamerikanaca starosti od 18 do 30 godina, nije upisana u biračke spiskove i prema tome nije bila podobna za glasanje, prema podacima iz popisa 2010.
Šakej kaže da je to neprihvatljivo i da mladi, naročito pripadnici manjina, ne bi trebalo da budu nedovoljno zastupljeni u političkom procesu.
„Demokratija bi trebalo da bude odraz ljudi koji učestvuju u njoj. Ako studentima možemo da olakšamo taj proces, onda nam je to posao i to je na završetku nagrada.“
Studentkinja „Hauarda“ Džej Dangi iz Nju Džerzija, kaže da bi svako trebalo da zna da je njegov glas važan.
„Glasanje je pravo, to jeste pravo. Ljudi treba da shvate da to nije privilegija. Treba da se udružimo i iskoristimo to pravo koje nam je dato, za koje su se ljudi teško borili da bi nam ga dali.“
Korion Džons glasa prvi put. On je iz važne neopredeljene države Ohajo. Oseća da bi njegov glas mogao da utiče na ishod izbora.
„Svi bi trebalo da budu u stanju da izraze ono što žele ili osećaju u sopstvenoj zemlji, tako da je prilika i mogućnost da se glasa veoma važna.“
Gejl Kič radi u nestranačkom Centru za biračku participaciju u Vašingtonu. Njena organizacija je prošle godine pokrenula kampanju upisa birača putem pošte, ciljajući na mlade pripadnike nebelačkih manjina i neudate žene.
„Mlada osoba je na neki način predodređena da misli da je sada spremna da učestvuje, tako da je ovakva vrsta dokumenta koji im se uputi putem pošte, upravo ono što će izazvati reakciju.“
Sada je vreme za dodatni pritisak na novoupisane birače da uistinu glasaju u novembru.
Šakej Hejns pomaže studentima da se registruju za glasanje na novembarskim izborima. On to radi od 2005, kada je imao 16 godina. Danas, on studira političke nauke na Univerzitetu „Hauard“ u Vašingtonu i kaže da mu je posao olakšan.
„Mobilisanje pojedinaca da se registruju za glasanje uopšte nije teško, jer ljudi shvataju urgentnost situacije. Na ovim izborima imate dva suprotna pogleda na to kako bi Amerika trebalo da izgleda u naredne četiri godine.“
Neki od ovih mladih afroameričkih studenata će prvi put da glasaju. Gotovo polovina od sedam miliona Afroamerikanaca starosti od 18 do 30 godina, nije upisana u biračke spiskove i prema tome nije bila podobna za glasanje, prema podacima iz popisa 2010.
Šakej kaže da je to neprihvatljivo i da mladi, naročito pripadnici manjina, ne bi trebalo da budu nedovoljno zastupljeni u političkom procesu.
„Demokratija bi trebalo da bude odraz ljudi koji učestvuju u njoj. Ako studentima možemo da olakšamo taj proces, onda nam je to posao i to je na završetku nagrada.“
Studentkinja „Hauarda“ Džej Dangi iz Nju Džerzija, kaže da bi svako trebalo da zna da je njegov glas važan.
„Glasanje je pravo, to jeste pravo. Ljudi treba da shvate da to nije privilegija. Treba da se udružimo i iskoristimo to pravo koje nam je dato, za koje su se ljudi teško borili da bi nam ga dali.“
Korion Džons glasa prvi put. On je iz važne neopredeljene države Ohajo. Oseća da bi njegov glas mogao da utiče na ishod izbora.
„Svi bi trebalo da budu u stanju da izraze ono što žele ili osećaju u sopstvenoj zemlji, tako da je prilika i mogućnost da se glasa veoma važna.“
Gejl Kič radi u nestranačkom Centru za biračku participaciju u Vašingtonu. Njena organizacija je prošle godine pokrenula kampanju upisa birača putem pošte, ciljajući na mlade pripadnike nebelačkih manjina i neudate žene.
„Mlada osoba je na neki način predodređena da misli da je sada spremna da učestvuje, tako da je ovakva vrsta dokumenta koji im se uputi putem pošte, upravo ono što će izazvati reakciju.“
Sada je vreme za dodatni pritisak na novoupisane birače da uistinu glasaju u novembru.