Mnogi Amerikanci su bili zaprepašćeni kada je prošle godine političko nadmudrivanje opozicionih Republikanca i Demokratske stranke predsednika Baraka Obame, gurnulo zemlju na samu ivicu mogućeg kašnjenja sa otplatom ogromnih dugova. Politički zastoj je doveo do smanjenja kreditnog rejtinga Sjedinjenih Država. Zemlja je sada suočena sa još većim finansijskim problemima u jeku oštrih stranačkih podela pred predsedničke izbore u novembru.
Tokom rasprave o podizanju granice zaduženosti zemlje, jedan popularni list je opisao vodeće političare iz dve stranke kao dva razmažena i rasplakana deteta u pelenama.
Vašington je gotovo paralizovan razmiricama u nastojanju da donese političke i finansijske odluke.
Te nesuglasice navele su rejting agenciju „Standard i Purs“ da smanji kreditni rejting Sjedinjenih Država, što je potez bez presedana.
„U skorije vreme dolazi do znatnog pogoršanja na političkom i fiskalnom frontu – na fiskalnom frontu u pogledu prezaduženosti države, a na političkoj strani u pogledu rešenosti da se to pogoršavanje zaustavi“, ističe Nikola Svan iz agencije "Standard i Purs".
Ekonomisti navode da bi polarizacija tipična za ovogodišnju izbornu kampanju mogla još više da pogorša političku disfunkcionalnost u Vašingtonu.
Prošlogodišnja kongresna debata bila je fokusirana na podizanje zakonske granice sume koju Sjedinjene Države mogu da pozajme kako bi finansirale svoj deficit i dug.
Te razmirice su brinule neke investitore, čak i kada su okončane sporazumomom kojim su odložene neke teške političke i finansijske odluke.
To znači da Kongres ponovo mora da se nosi sa podizanjem granice duga i takodje se dogovori o smanjenju poreza koje ističe krajem godine. Bez sporazuma, vlada je suočena sa drastičnim smanjenjem troškova koje će pogoditi i vojne i popularne socijalne programe.
Predsednik američke Centralne banke, Ben Bernanki, rekao je da bi to ponovo moglo da gurne zemlju u recesiju.
„Ukoliko bi pun spektar povećanja poreza i smanjenja troškova stupio na snagu – početkom naredne godine dogodio bi se scenario koji svi smatraju fiskalnim ambisom - koji bi naredne godine doveo i do otvaranja milion i 250 hiljada manje radnih mesta.“
Ekonomista u Institutu „Brukings“, Filip Volač, očekuje da Demokrate i Republikanci u Kongresu na kraju ipak razrade neki plan.
„Republikansko vođstvo je prihvatilo kompromis dovoljan da se obezbedi usvajanje sporazuma u poslednjem minutu i ako biste hteli da se kladite, verovatno biste rekli da će se to ponoviti i ovog puta, s obzirom da ne žele da budu odgovorni za guranje ekonomije u haos.“
Kongres i predsednik imaju samo nekoliko meseci da završe težak zadatak postizanja sporazuma o troškovima i porezu koji neće biti štetan za ekonomiju.
Tokom rasprave o podizanju granice zaduženosti zemlje, jedan popularni list je opisao vodeće političare iz dve stranke kao dva razmažena i rasplakana deteta u pelenama.
Vašington je gotovo paralizovan razmiricama u nastojanju da donese političke i finansijske odluke.
Te nesuglasice navele su rejting agenciju „Standard i Purs“ da smanji kreditni rejting Sjedinjenih Država, što je potez bez presedana.
„U skorije vreme dolazi do znatnog pogoršanja na političkom i fiskalnom frontu – na fiskalnom frontu u pogledu prezaduženosti države, a na političkoj strani u pogledu rešenosti da se to pogoršavanje zaustavi“, ističe Nikola Svan iz agencije "Standard i Purs".
Ekonomisti navode da bi polarizacija tipična za ovogodišnju izbornu kampanju mogla još više da pogorša političku disfunkcionalnost u Vašingtonu.
Prošlogodišnja kongresna debata bila je fokusirana na podizanje zakonske granice sume koju Sjedinjene Države mogu da pozajme kako bi finansirale svoj deficit i dug.
Te razmirice su brinule neke investitore, čak i kada su okončane sporazumomom kojim su odložene neke teške političke i finansijske odluke.
To znači da Kongres ponovo mora da se nosi sa podizanjem granice duga i takodje se dogovori o smanjenju poreza koje ističe krajem godine. Bez sporazuma, vlada je suočena sa drastičnim smanjenjem troškova koje će pogoditi i vojne i popularne socijalne programe.
Predsednik američke Centralne banke, Ben Bernanki, rekao je da bi to ponovo moglo da gurne zemlju u recesiju.
„Ukoliko bi pun spektar povećanja poreza i smanjenja troškova stupio na snagu – početkom naredne godine dogodio bi se scenario koji svi smatraju fiskalnim ambisom - koji bi naredne godine doveo i do otvaranja milion i 250 hiljada manje radnih mesta.“
Ekonomista u Institutu „Brukings“, Filip Volač, očekuje da Demokrate i Republikanci u Kongresu na kraju ipak razrade neki plan.
„Republikansko vođstvo je prihvatilo kompromis dovoljan da se obezbedi usvajanje sporazuma u poslednjem minutu i ako biste hteli da se kladite, verovatno biste rekli da će se to ponoviti i ovog puta, s obzirom da ne žele da budu odgovorni za guranje ekonomije u haos.“
Kongres i predsednik imaju samo nekoliko meseci da završe težak zadatak postizanja sporazuma o troškovima i porezu koji neće biti štetan za ekonomiju.