Posle izveštaja da je Nacionalna bezbednosna agencija Sjedinjenih Država tajno prikupila informacije miliona korisnika telefonskih usluga, Obamina administracija se oglasila braneći metodu prikupljanja ogromne količine podataka američkih građana.
Želeći da bude anoniman, jedan visoki zvaničnik administracije je rekao da taj metod, kako se izrazio, predstavlja oruđe “od kritične važnosti za zaštitu građana od terorističkih pretnji”. Time se pomaže, kako se izrazio, američkom “antiterorističkom osoblju da otkrije da li je neko od poznatih ili osumnjičenih terorista” stupio u vezu sa ljudima koji su umešani u terorizam.
U današnjem izdanju londonskog lista “Gardijan” objavljena je sudska naredba izdata u aprilu ove godine, koja dozvoljava NSA da prikuplja pomenute podatke. “Gardijan” piše da je prema sudskoj naredbi američka telefonska kompanija “Verajzon” obavezna da na “dnevnoj osnovi” šalje NSA podatke o svim telefonskim pozivima unutar i izvan SAD, koje poseduje u svom sistemu. “Verajzon” nije obavezan da podnese informacije o sadržaju telefonskih razgovora.
Organizacije za zaštitu građanskih sloboda kritkuju takvu praksu kao i zakon koji obezbeđuje široka ovlašćenja u pogledu prismotre.
Džamil Džafer, zamenik direktora za pravna pitanja Unije za građanske slobode, izjavio je da postojeći program prikupljanja telefonskih podataka “ne može da bude alarmantiji”. “Nedužni ljudi” su stavljeni pod konstantnu vladinu prismotru, rekao je Džafer.
Predstavnici telefonske kompanije “Verajzon” se nisu oglasili.
A kako navode mediji, pomenuta sudska odluka potpada pod odeljak 215 kontroverznog Patriotskog akta, zakona koji obezbeđuje američkim obaveštajnim agencijama pristup takozvanim “poslovnim podacima”.
Pomenuti zakon - usvojen ubrzo posle terorističkih napada al Kaide na SAD, septembra 2001 – proširio je ovlašćenja bezbednosnih službi u traganju za osumnjičenim teroristima.
Predsednik Barak Obama 2011. produžio je važnost ključnih delova Patritoskog akta za još četiri godine, uključujući pravo vladinih agencija da uvedu elektronsku prismotru, proveravaju poslovne podatke na osnovu sudske odluke, kao i da drže pod prismotrom strane državljane za koje se sumnja da planiraju terorističke napade.
Obamina administracija je već pod udarom zbog nedavnog otkrića da je tokom istrage iscurelih poverljivih informacija, Sekretarijat za pravosuđe tajno pratio telefonske razgovore novinske agencije Asošijeted pres.
Bivši potpredsednik Al Gor je na svom tviteru naglasio da “pravo na privatnost mora da bude prioritet u digitalnoj eri”. “Da li sam ja jedini koji kaže da je generalna prismotra opako bestidna”, upitao je Gor.
Želeći da bude anoniman, jedan visoki zvaničnik administracije je rekao da taj metod, kako se izrazio, predstavlja oruđe “od kritične važnosti za zaštitu građana od terorističkih pretnji”. Time se pomaže, kako se izrazio, američkom “antiterorističkom osoblju da otkrije da li je neko od poznatih ili osumnjičenih terorista” stupio u vezu sa ljudima koji su umešani u terorizam.
U današnjem izdanju londonskog lista “Gardijan” objavljena je sudska naredba izdata u aprilu ove godine, koja dozvoljava NSA da prikuplja pomenute podatke. “Gardijan” piše da je prema sudskoj naredbi američka telefonska kompanija “Verajzon” obavezna da na “dnevnoj osnovi” šalje NSA podatke o svim telefonskim pozivima unutar i izvan SAD, koje poseduje u svom sistemu. “Verajzon” nije obavezan da podnese informacije o sadržaju telefonskih razgovora.
Organizacije za zaštitu građanskih sloboda kritkuju takvu praksu kao i zakon koji obezbeđuje široka ovlašćenja u pogledu prismotre.
Džamil Džafer, zamenik direktora za pravna pitanja Unije za građanske slobode, izjavio je da postojeći program prikupljanja telefonskih podataka “ne može da bude alarmantiji”. “Nedužni ljudi” su stavljeni pod konstantnu vladinu prismotru, rekao je Džafer.
Predstavnici telefonske kompanije “Verajzon” se nisu oglasili.
A kako navode mediji, pomenuta sudska odluka potpada pod odeljak 215 kontroverznog Patriotskog akta, zakona koji obezbeđuje američkim obaveštajnim agencijama pristup takozvanim “poslovnim podacima”.
Pomenuti zakon - usvojen ubrzo posle terorističkih napada al Kaide na SAD, septembra 2001 – proširio je ovlašćenja bezbednosnih službi u traganju za osumnjičenim teroristima.
Predsednik Barak Obama 2011. produžio je važnost ključnih delova Patritoskog akta za još četiri godine, uključujući pravo vladinih agencija da uvedu elektronsku prismotru, proveravaju poslovne podatke na osnovu sudske odluke, kao i da drže pod prismotrom strane državljane za koje se sumnja da planiraju terorističke napade.
Obamina administracija je već pod udarom zbog nedavnog otkrića da je tokom istrage iscurelih poverljivih informacija, Sekretarijat za pravosuđe tajno pratio telefonske razgovore novinske agencije Asošijeted pres.
Bivši potpredsednik Al Gor je na svom tviteru naglasio da “pravo na privatnost mora da bude prioritet u digitalnoj eri”. “Da li sam ja jedini koji kaže da je generalna prismotra opako bestidna”, upitao je Gor.