Potezi opozicije na Kosovu, koja učešće u parlamentu, između ostalog, uslovljava i poništavanjem sporazuma sa Srbijom o Zajednici srpskih opština su pogrešni i protivni interesima zemlje, saglasni su analitičari u Vašingtonu, koji su govorili za Glas Amerike.
Demokratski izabrana Vlada Kosova ima pravo, ali i obavezu, da učestvuje u dijalogu sa Srbijom i sklapa sporazume, smatra izvršni direktor Instituta za aktuelna svetska pitanja Edvard Džozef. On ističe da je pogrešno blokirati rad institucija zbog protivljenja postignutim dogovorima, uz podsjećanje da Kosovo još nije priznalo pet članica Evropske unije.
“Zemlja je na pravom putu, sada ima zvanične odnose sa Evropskom unijom i to samo zahvaljujući normalizaciji odnosa sa Srbijom. U suprotnom, to ne bi bilo moguće zbog podjela u Evropskoj uniji. Taj proces je veoma važan, sa pozitivnim rezultatima za Kosovo i trebalo bi da se nastavi”.
Nastavak dijaloga Beograda i Prištine zavisiće od implementacije već dogovorenog, kaže Džozef.
“Imate sporazum i morate da ga poštujete. Vidjećemo da li će biti dozvoljeno njegovo sprovođenje. Razumijem da ga mnogi kosovski Albanci ne smatraju pozitivnim, ali je vlada imala pravo da ga sklopi, podržale su ga Sjedinjene Države i Evropska unija. Obje strane moraju da ga poštuju”.
Potezi opozicije na Kosovu samo potvrđuju moguće sumnje Srbije i drugih u međunarodnoj zajednici u pogledu smjera u kojem se zemlja kreće, ocjenjuje savjetnik u Helsinškoj komisiji američkog Kongresa Robert Hend.
“Jedina pozitivna stvar je što bi to trebalo da pomogne zvaničnicima i posmatračima u Beogradu da razumiju da vlasti u Prištini ne mogu da pristanu na bilo što, da se takođe suočavaju sa pritiscima i da je potreban kompromis obje strane. Beograd je spreman na određene kompromise, što je već pokazao i zbog čega imamo sporazume, kao i Priština. Mora se međutim prepoznati da nije lako ni jednoj strani da dođe do ovih sporazuma“.
Analitičar Januš Bugajski smatra da o sporazumima sa Srbijom treba otvoreno raspravljati u parlamentu i u javnosti, bez obzira koliko dugo to trajalo.
“Ne griješi samo opozicija, već i vlada koja ne objašnjava javnosti i parlamentu detalje tih sporazuma i do čega će dovesti. To onda izaziva sumnju, optužbe da vlada krije nešto, da je to put do potencijalne podjele ili etnoizacije Kosova, slično Bosni i Hercegovini. Ostavlja previše prostora za spekulacije”.
Da protivljenje sporazumima treba iskazati tokom rasprave u parlamentu, saglasan je i Edvard Džozef.
“Opozicija može i da apeluje na javnost i ako je ona zainteresovana, da organizuje protest”.
Robert Hend pak naglašava da aktuelnom ponašanju opozicije koja, kako navodi, suzavcem i jajima remeti rad skupštine, nije mjesto u demokratiji 21. vijeka