Predsednik Barak Obama potpisao je kasno sinoć po američkom vremenu zakon usvojen u Kongresu kojim je povećan porez bogatijim Amerikancima, sačuvani niži porezi za srednju klasu, dok se odlaže ranije propisano smanjenje državnih izdataka. Predsednik Obama je sporazum potpisao dan pošto su zakonodavci usvojili kompromisno zakonsko rešenje kako bi se izbegla takozvana “fiskalna provalija.”
Po usvajanju zakona kasno uveče u utorak, američki predsednik je rekao da je budžetski zakon prvi korak u širem kontekstu jačanja američke ekonomije.
“Mislim da današnji sporazum ozakonjuje princip koji će važiti sve dok sam ja predsednik: Deficit treba smanjivati na izbalansirani način. Svako pošteno plaća svoj udeo. Svi daju svoj doprinos. To je način na koji ekonomija najbolje funkcioniše i raste,” kazao je predsednik.
Međutim, po oceni Međunarodnog monteranog fonda, usvojeni budžetski plan je nedovoljan za rešavanje dugoročnih ekonomskih problema, uključujući američki deficit i sveobuhvatnu prezaduženost zemlje.
Portparol MMF-a, Geri Rajs je juče istakao da treba preduzeti još dosta toga za sanaciju američke fiskalne situacije na način kojim se ne bi poremetio tekući krhki oporavak.
Predsednik Obama republikanski članovi Kongresa sporili su se oko poreza, rastućeg duga i hroničnog budžetskog deficita, duže od godinu dana. Lideri u Kongresu kažu da sporazum nije idealan, ali da služi interesima američkog naroda.
Dogovoreno je da se produže poreske olakšice za sve pojedince koji zarađuju manje od 400 hiljada dolara godišnje, odnosno porodice 450 hiljada. Viši prihodi biće oporezovani po stopi od 39,6, odsto u odnosu na postojećih 35 procenata. To je prvo povećanje američkih poreza u poslednje dve decenije.
Povećane su nasledne takse sa 35 na 40 odsto na vrednost imovine veće od pet miliona dolara za pojedince i iznad deset miliona za parove. Biće uvećane i takse na kapitalnu dobit do 20 odsto, što će pogoditi pojedine prihode od investicija. Međutim, to je manje od 39,6 procenata kolika bi bila stopa da nije postignut dogovor.
Produžene su i isplate na godinu dana prinadležnosti za dva miliona nezaposlenih ljudi, a na pet godina kreditne olakšice u cilju pomoći siromašnijim porodicama.
Novim budžetskim zakonom se takođe na dva meseca odlaže smanjene vojnog budžeta, kao i smanjenje fondova za socijalne beneficije. Ekonomisti su najavljivali da bi bez postignutog kompromisa, bile nametnute mere štednje u visini pola milijarde dolara, što moglo da gurne SAD u novu recesiju.
Međutim, analitičari takođe napominju da će debata između Demokrata i Republikanaca o porezima I vladinim izdacima biti ubrzo nastavljena, jer limit od 16,4 hiljade milijardi dolara za zaduživanje, dostignut još u ponedeljak.
Predsednik Obama je saopštio da nema nameru da vodi debatu sa Kongresom o tome da li treba povećati limit zaduživanja kako bi se finansirale već usvojene zakonske obaveze.
“Ne dolazi u obzir da ne platimo postojeće račune. Ukoliko Kongres spreči vladu da plaća svoje obaveze na vreme, doći će do katastrofalnih posledica za globalnu ekonomiju, mnogo težih posledica od fiskalne provalije, rekao je Predsednik Obama.
Obama je izrazio nadu da će zakonodavci moći da reše problem budžetskog deficit sa mnogo manje “drame” i “nadmudrivanja” od dosadašnjeg.
Po usvajanju zakona kasno uveče u utorak, američki predsednik je rekao da je budžetski zakon prvi korak u širem kontekstu jačanja američke ekonomije.
“Mislim da današnji sporazum ozakonjuje princip koji će važiti sve dok sam ja predsednik: Deficit treba smanjivati na izbalansirani način. Svako pošteno plaća svoj udeo. Svi daju svoj doprinos. To je način na koji ekonomija najbolje funkcioniše i raste,” kazao je predsednik.
Međutim, po oceni Međunarodnog monteranog fonda, usvojeni budžetski plan je nedovoljan za rešavanje dugoročnih ekonomskih problema, uključujući američki deficit i sveobuhvatnu prezaduženost zemlje.
Portparol MMF-a, Geri Rajs je juče istakao da treba preduzeti još dosta toga za sanaciju američke fiskalne situacije na način kojim se ne bi poremetio tekući krhki oporavak.
Predsednik Obama republikanski članovi Kongresa sporili su se oko poreza, rastućeg duga i hroničnog budžetskog deficita, duže od godinu dana. Lideri u Kongresu kažu da sporazum nije idealan, ali da služi interesima američkog naroda.
Dogovoreno je da se produže poreske olakšice za sve pojedince koji zarađuju manje od 400 hiljada dolara godišnje, odnosno porodice 450 hiljada. Viši prihodi biće oporezovani po stopi od 39,6, odsto u odnosu na postojećih 35 procenata. To je prvo povećanje američkih poreza u poslednje dve decenije.
Povećane su nasledne takse sa 35 na 40 odsto na vrednost imovine veće od pet miliona dolara za pojedince i iznad deset miliona za parove. Biće uvećane i takse na kapitalnu dobit do 20 odsto, što će pogoditi pojedine prihode od investicija. Međutim, to je manje od 39,6 procenata kolika bi bila stopa da nije postignut dogovor.
Produžene su i isplate na godinu dana prinadležnosti za dva miliona nezaposlenih ljudi, a na pet godina kreditne olakšice u cilju pomoći siromašnijim porodicama.
Novim budžetskim zakonom se takođe na dva meseca odlaže smanjene vojnog budžeta, kao i smanjenje fondova za socijalne beneficije. Ekonomisti su najavljivali da bi bez postignutog kompromisa, bile nametnute mere štednje u visini pola milijarde dolara, što moglo da gurne SAD u novu recesiju.
Međutim, analitičari takođe napominju da će debata između Demokrata i Republikanaca o porezima I vladinim izdacima biti ubrzo nastavljena, jer limit od 16,4 hiljade milijardi dolara za zaduživanje, dostignut još u ponedeljak.
Predsednik Obama je saopštio da nema nameru da vodi debatu sa Kongresom o tome da li treba povećati limit zaduživanja kako bi se finansirale već usvojene zakonske obaveze.
“Ne dolazi u obzir da ne platimo postojeće račune. Ukoliko Kongres spreči vladu da plaća svoje obaveze na vreme, doći će do katastrofalnih posledica za globalnu ekonomiju, mnogo težih posledica od fiskalne provalije, rekao je Predsednik Obama.
Obama je izrazio nadu da će zakonodavci moći da reše problem budžetskog deficit sa mnogo manje “drame” i “nadmudrivanja” od dosadašnjeg.