Na samitu G20 u Seulu ponovo se javila zabrinutost u vezi sa mogućim ratom valuta, pogotovo posle novog plana američkih Federalnih rezervi da na tržište ubaci 600 milijardi dolara za pokretanje usporene ekonomije. Neki analitičari smatraju da taj plan preti da ugrozi tržišta u razvoju, jer će time izazvati skok drugih valuta, i dovesti u pitanje postizanje brojnih multilateralnih trgovinskih sporazuma.
Program američkih Federalnih rezervi, poznat i pod nazivom "Kvantitativno ublažavanje" (QE) preplaviće svetsko tržište jeftinim dolarima, što će izazvati skok vrednosti drugih valuta, kažu kritičari.
Londonski analitičar, Ašraf Elgarf kaže da bi to moglo da ugrozi postizanje dogovora.
"Svetski ministri se očigledno udaljavaju od programa QE, a onda imate Sjedinjene Države – najveću opoziciju slabom kineskom juanu – dakle postoji dosta ključnih problema u vezi sa kojim ne vidim da mogu da postignu dogovor zadovoljavajući za sve", kaže Elgarf.
S druge strane, međutim, ekonomista Kolin Bredford iz Centra za međunarodnu upravu za inovacije, kaže da su neslaganja dobar znak jer teraju lidere da temeljnije traže rešenja.
"Mnogi smatraju da će zbog suprotstavljenih mišljenja, a to bi nekako trebalo da ima veze sa koordinacijom, da će G20 doživeti neuspeh. Ja to vidim potpuno drugačije – uspeh je već to što lideri moraju da se suoče sa svačijom realnom situacijom u vezi sa pitanjima unutrašnje politike", smatra Bredford.
On veruje da Kina koristi ovo pitanje kako bi umanjila pritisak drugih na snižavanje vrednosti svoje valute. Novi plan američke Centralne banke mogao bi da iskomplikauje razgovore. Međutim, smatra Bredford, na kraju to je samo deo pogodbe.
"Kada su lideri u istoj prostoriji i direktno razgovaraju, smatram da se ponašaju uljudnije i sa više poštovanja, dok se ministri – stručnjaci svađaju oko detalja", priča Bredfrod.
Predsednik Barak Obama zagovara veću saradnju među liderima G20, dok stručnjaci kažu da bi prvo trebalo da ubedi učesnike samita da je zdrava američka ekonomija ključ izlaska iz globalne krize.
"U opštem je interesu da se američka ekonomija ponovo pokrene. To je od izuzetnog značaja za Aziju, a i Evropu", podseća britanski kancelar za ekonomska pitanja, Džordž Ozborn.
Iako su neslaganja u vezi sa američkom ekonomskom politikom privukla najviše medijske paženje, stručnjaci veruju da će se na dvodnevnom samitu ipak biti postignuti dogovori o mnogim pitanjima, uključujući i obavezivanje za izbegavanje protekcionizma.