Broj Amerikanaca koji se po prvi put prijavljuju za nadoknadu nezaposlenima pao je na najniži nivo u poslednjih skoro šest godina.
Američka vlada objavila je da je prošle nedelje prijave za nadoknadu nezaposlenima podnelo 320 hiljada radnika, što je 15 hiljada manje nego prethodne nedelje i najmanje još od oktobra 2007.
Broj ovih prijava nagoveštava da poslodavci manje otpuštaju, ali je zapošljavanje u najvećoj svetskoj i dalje sporo, s obzirom da se tokom 2013. mesečno dobija u proseku 192 hiljade radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti pala je zaključno sa julom na 7,4 odsto, što je najniži nivo u poslednjih skoro pet godina, ali je i dalje znatno iznad prosečnih pet do šest procenata, koliko je bila poslednjih nekoliko decenija.
Mladi Amerikanci teško do posla
Međutim nezaposlenost je i dalje na visokom nivou među mladim Amerikancima, kojima i dalje predstavlja veliki problem da, u ovakvoj usporenoj ekonomiji, pronađu posao u struci.
Dvadesetogodišnja Merilin šeta pse za novac u Čikagu već više od godinu dana. Ona dnevno šeta više od deset pasa, ali ovaj posao ne donosi baš veliku zaradu.
“Često prošetam oko 12 pasa dnevno. To mi oduzme dosta vremena tokom dana i skoro uvek sam u istom kraju”, priča Merilin.
Da bi zaradila dovoljno novca, Merilin nekoliko dana nedeljno radi i kao instruktorka joge u raznim fitnes studijima. Iako joj joga i šetanje pasa oduzimaju dosta vremena, Merilin kaže da joj odgovara finansijska nezavisnost koju joj ovi poslovi omogućavaju.
Robin Romajn, menadžerka firme za brigu o kućnim ljubimcima, u kojoj je Merilin zaposlena, kaže da su većina njenih radnika skoro diplomirali u raznim oblastima – od muzike do kompjuterskih nauka. On ne koriste znanja koja su stekli na fakultetu, ali vredno rade, naglašava Romajn.
Eliot Stajn, 25-godišnjak koji je diplomirao marketing pre godinu dana, još nije pronašao posao. Ne bi li uštedeo na troškovima, Stajn - poput mnogih drugih mladih diplomaca ovih dana - živi sa svojim roditeljima.
“Misle da je jeftinije živeti sa roditeljima u međuvremenu i u pravu su. Tako imate besplatnu hranu, krov nad glavom, ali plaćate cenu jer nemate svoju nezavisnost”, kaže Stajn.
On dodaje da su neki njegovi prijatelji i kolege prihvatili i poslove koje ne vole. Jedan od njegovih kolega sa fakulteta, student umetnosti, radi kao konobar u restoranu, dok je drugi, performans umetnik, počeo da radi kao prodavac u tržnom centru.
Stajn zaključuje da su zbog manjka poslova, mladi ljudi počeli da razmišljaju o tome koliko uopšte vrede njihove diplome:
“Jednog dana pogledate svoju diplomu i pomislite zašto li sam bacio novac? Šta mi je ovo donelo? Dosta studenata je veoma isfrustrirano zbog ovoga, jer se pitaju kada će ekonomska situacija da postane bolja.”
Mala inflacija u julu
U još jednom izveštaju američke vlade, Sekretarijat za rad saopštio je da su cene u maloprodaji skočile za skromnih 0,2 odsto u julu, čime je njihov indeks u poslednjih godinu dana dostigao dva procenta, nagoveštavajući mali inflatorni pritisak na ekonomiju.
Zvaničnici američke Centralne banke prate kako brojke u vezi sa zaposlenošću, tako i brojke koje se tiču inflacije, kako bi doneli odluku da li da obustave mesečnu kupovinu hartija od vrednosti, kojom su poslednjih godina ubacivali veću količinu novca u ekonomiju.
Ključni indeksi na njujorkškoj berzi izgubili su više jednog procenata svoje vrednosti tokom dana, jer investitori strahuju da bi Fed mogao da prekine sa stimulativnim merama.
Američka vlada objavila je da je prošle nedelje prijave za nadoknadu nezaposlenima podnelo 320 hiljada radnika, što je 15 hiljada manje nego prethodne nedelje i najmanje još od oktobra 2007.
Broj ovih prijava nagoveštava da poslodavci manje otpuštaju, ali je zapošljavanje u najvećoj svetskoj i dalje sporo, s obzirom da se tokom 2013. mesečno dobija u proseku 192 hiljade radnih mesta.
Stopa nezaposlenosti pala je zaključno sa julom na 7,4 odsto, što je najniži nivo u poslednjih skoro pet godina, ali je i dalje znatno iznad prosečnih pet do šest procenata, koliko je bila poslednjih nekoliko decenija.
Mladi Amerikanci teško do posla
Međutim nezaposlenost je i dalje na visokom nivou među mladim Amerikancima, kojima i dalje predstavlja veliki problem da, u ovakvoj usporenoj ekonomiji, pronađu posao u struci.
Dvadesetogodišnja Merilin šeta pse za novac u Čikagu već više od godinu dana. Ona dnevno šeta više od deset pasa, ali ovaj posao ne donosi baš veliku zaradu.
“Često prošetam oko 12 pasa dnevno. To mi oduzme dosta vremena tokom dana i skoro uvek sam u istom kraju”, priča Merilin.
Da bi zaradila dovoljno novca, Merilin nekoliko dana nedeljno radi i kao instruktorka joge u raznim fitnes studijima. Iako joj joga i šetanje pasa oduzimaju dosta vremena, Merilin kaže da joj odgovara finansijska nezavisnost koju joj ovi poslovi omogućavaju.
Robin Romajn, menadžerka firme za brigu o kućnim ljubimcima, u kojoj je Merilin zaposlena, kaže da su većina njenih radnika skoro diplomirali u raznim oblastima – od muzike do kompjuterskih nauka. On ne koriste znanja koja su stekli na fakultetu, ali vredno rade, naglašava Romajn.
Eliot Stajn, 25-godišnjak koji je diplomirao marketing pre godinu dana, još nije pronašao posao. Ne bi li uštedeo na troškovima, Stajn - poput mnogih drugih mladih diplomaca ovih dana - živi sa svojim roditeljima.
“Misle da je jeftinije živeti sa roditeljima u međuvremenu i u pravu su. Tako imate besplatnu hranu, krov nad glavom, ali plaćate cenu jer nemate svoju nezavisnost”, kaže Stajn.
On dodaje da su neki njegovi prijatelji i kolege prihvatili i poslove koje ne vole. Jedan od njegovih kolega sa fakulteta, student umetnosti, radi kao konobar u restoranu, dok je drugi, performans umetnik, počeo da radi kao prodavac u tržnom centru.
Stajn zaključuje da su zbog manjka poslova, mladi ljudi počeli da razmišljaju o tome koliko uopšte vrede njihove diplome:
“Jednog dana pogledate svoju diplomu i pomislite zašto li sam bacio novac? Šta mi je ovo donelo? Dosta studenata je veoma isfrustrirano zbog ovoga, jer se pitaju kada će ekonomska situacija da postane bolja.”
Mala inflacija u julu
U još jednom izveštaju američke vlade, Sekretarijat za rad saopštio je da su cene u maloprodaji skočile za skromnih 0,2 odsto u julu, čime je njihov indeks u poslednjih godinu dana dostigao dva procenta, nagoveštavajući mali inflatorni pritisak na ekonomiju.
Zvaničnici američke Centralne banke prate kako brojke u vezi sa zaposlenošću, tako i brojke koje se tiču inflacije, kako bi doneli odluku da li da obustave mesečnu kupovinu hartija od vrednosti, kojom su poslednjih godina ubacivali veću količinu novca u ekonomiju.
Ključni indeksi na njujorkškoj berzi izgubili su više jednog procenata svoje vrednosti tokom dana, jer investitori strahuju da bi Fed mogao da prekine sa stimulativnim merama.