SAD, Kina i ljudska prava

Američka državna sekretarka Hilari Klinton nalazi se u Pekingu povodom razgovora čije bi centralne teme trebalo da budu Sirija, Sudan, Severna Koreja i Iran. Međutim, redovni godišnji ekonomsko-politički dijalog dve zemlje protiče u senci pitanja ljudskih prava i slučaja slepog disidenta Čena Guančena.

Na otvaranju razgovora ni Klinton, niti kineski predsednik Hu Đintao nisu specifično pomenuli Čena Guančena, slepog aktivistu za ljudska prava, koji je pobegao iz kućnog pritvora i šest dana bio pod zaštitom američke ambasade u Pekingu.

"Sada naravno, u sklopu našeg dijaloga, Sjedinjene Države ističu važnost ljudskih prava i fundamentalnih sloboda, zato što verujemo da sve vlade moraju da odgovaraju aspiracijama svojih građana koje se tiču dostojanstva i vladavine prava, i da nijedna nacija ne bi smela da onemogući ta prava", navela je Hilari Klinton.

Odgovarajući na komentar sekretarke Klinton, kineski državni sekretar Dai Bing-guo rekao je da je najvažniji aspekt bilateralnih odnosa – međusobno poštovanje suvereniteta.

"Milijardu i 300 miliona ljudi u Kini ima pravo da izabere stazu koja je drugačija od zapadnog, američkog modela i da se prikloni našim nacionalnim karakteristikama, što donosi dobrobit narodu Kine i korist ljudima širom sveta. Kineski narod ima sredstva da izabere svoj lični put razvoja i niko ne bi trebalo da očekuje da Kineski narod skrene s tog puta".

Kineski predsednik Hu Đintao nenajavljeno se pojavio na bilateralnoj konferenciji i naglasio da dve zemlje moraju da povećaju stepen međusobnog poverenja.

"Obe strane moraju da nauče da poštuju jedna drugu, shvate šta im je zajedničko i taj kolač zajedničkog interesa učine većim, a međusobne razlike rešavaju na odgovarajući način, uz poštovanje i brigu za probleme onog drugog. Postojeća neslaganja treba rešavati dijalogom i komunikacijiom i jačati međusobno razumevanje kako bi se izbegao negativan uticaj na ukupne kinesko-američke odnose".

Profesor Ši Jinhong sa pekinškog Univerziteta Renmin kaže da obe zemlje imaju veće probleme od ljudskih prava.

"SAD se u stvari nadaju da Kina može da sarađuje u vezi sa pitanjima kao što su Iran, Sirija i Severna Koreja, i nadaju se da će dobiti dodatne ekonomske ustupke. To je sve korisno za predsedničku izbornu kampanju u Americi ".

SAD oduvek teže postizanju balansa između zabrinutosti u vezi sa ljudskim pravima u Kini i potrebe za saradnjom kada je reč o širim ekonomskim i političkim pitanjima. Viši saradnik vašingtonskog Instituta Kejto Dag Bendau kaže:

"Ukoliko ljudska prava stavite u centar vaših neslaganja, onda ništa dugo nećete moći da završite. Zato mislim da očajnički treba pokušati reći: 'Hajde da razgovaramo o ovim stvarima, ali i da budemo spremni da ih ostavimo po strani kada budemo morali da pričamo o Sudanu, Severnoj Koreji, Iranu, ekonomskim pitanjima'".

Direktorka ogranka za Kinu u organizaciji „Hjuman Rajts Voč“ Sofi Ričardson kaže da predsednik Obama nije bio uvek bio uspešan u postizanju tog balansa.

"Ne mislim da je ova administracija obavila previše dobar posao kada je reč o koorodinaciji širine i dubine odnosa sa Kinom u službi bolje zaštite ljudskih prava".

Ona kaže da će pritisak za sistematsku promenu u Kini samo rasti.

"Mislim da smo istorijski u trenutku kada bi vlade poput SAD morale da počnu da razmišljaju o širem odnosu sa kineskim narodom, a ne samo vladom za koju znamo da ne mora da predstavlja ono što građani osećaju", zaključuje Sofi Ričardson.