Na predstojećim izborima 2. novembra, u pitanju je ravnoteža snaga u oba doma američkog Kongresa. Takođe, i politički program predsednika Baraka Obame. U međuvremenu, u mnogim političkim trkama pomalja se prividni izvor zla – Kina.
U političkim oglasima širom zemlje, demokrate isto kao i republikanci napadaju svoje suparnike za navodno pomaganje Kini, kritikujući ih da podržavaju slobodnu trgovinu sa tom zemljom i zalažu se za smanjenje poreze kompanijama koje u njoj posluju.
Temperatura se povećava uoči kongresnih izbora 2. novembra koji su sve bliži. Ankete pokazuju da glavna preokupacija birača ove godine nisu ratovi u inostranstvu, nego loša ekonomija i nezaposlenost kod kuće. Ivan Trejsi prati političko oglašavanje za nestranačku Organizaciju za analizu kampanjskih medija.
„Kina je pogodan izvor zla, jer se sagledava kao ekonomija u ekspanziji. Ona se u izvesnom smislu shvata kao pretnja ekonomskoj dominaciji Sjedinjenih Deržava. To je ideja da Kina dolazi da vam uzme posao. Ili da vam Kina uzima novac od poreze. To je uistinu u ovom slučaju ideja koju kandidati koriste u tim oglasima.“
Demokrata iz Ohaja, Zak Spejs, tvrdi da to što njegov suparnik generalno podržava slobodnu trgovinu znači slanje radnih mesta u Kinu. Niz analitičara i ekonomista se saglašava da su tvrdnje u mnogim od ovih oglasa, u najmanju ruku, preterane. Den Grisvold, iz Instituta „Kejto“, kaže da je globalizacija pristigla i da će se nastaviti i da Amerikanci, uključujući političare, treba to da prihvate.
„Mi smo danas postali ekonomija za usluživanje srednje klase. Osamdeset odsto Amerikanaca radi u uslužnom sektoru i to je prirodni smer razvoja svake bogate, industrijalizovane zemlje. Potrebno je da svoju politiku prilagodimo toj prijatnoj realnosti.“
Grisvold i drugi kažu da to znači biti pošten prema američkim biračima i radnicima. Oni tvrde da jednostavniji industrijski poslovi koji su prebačeni u Kinu, verovatno neće da se vrate.
„Mislim da političar koji pokušava da okrivi Kinu za američke ekonomske probleme nije pošten prema biračima koje bi hteo da predstavlja.“
Ali su činjenice, kažu Trejsi i drugi analitičari, ispisane veoma sitnim slovima.
„U politici, kontekst je problem kampanje drugih. Drugim rečima, cilj tvoje kampanje je da ispričaš svoju verziju činjenica, odnosno da se poslovi prebacuju u Kinu zbog poreskih olakšica? Tačno. Da li dolari iz paketa ekonomske pomoći završavaju u rukama kineskih kompanija? Apsolutno.“
Najkraće rečeno, američki birač treba da pronađe šta je tačno, a šta je zaista preterano. U predstojećim danima, posao za birače je več urađen. To su stotine oglasa koji se sada emituju, u kojima se Kina predstavlja kao negativni junak.