Klif Li došao je u Ameriku sa Tajvana, 1968. godine. Započeo je karijeru kao neurohirug, ali je, pet godina kasnije, napustio tu profesiju, otkrivši svoju ljubav prema keramici. Proteklih 30 godina, bivši lekar se posvetio toj umetnosti, koristeći veštinu koju je stekao kao hirurg da stvara izuzetne predmete od porcelana, koje izlaže po galerijama širom Sjedinjenih Država. Lijevi radovi nedavno su dospeli do prestižne Renvik galerije Smitsonijanovog Muzeja američke umetnosti, što je veliki korak za svakog umetnika.
Klif Li voli da radi rukama. Kao mlad lekar, njima je obavljao delikatne operacije na mozgu. Onda ga je jedan pacijent upoznao sa keramikom.
„Čim bih dotakao glinu, vreme bi proletelo, slično kao za vreme meditacije, tako da sam počeo da izradjujem grnčariju u svom podrumu, svakog dana posle posla.“
Proteklih 30 godina, Lijeve ruke oblikuju predmete od gline. Iako uvidja paralele izmedju hirurga i keramičara, on kaže da postoji velika razlika.
„Glina ne razgovara sa mnom, i nema krivice ili tužbe ako načinim grešku. Mogu da popravim ono gde sam pogrešio, više puta. Osećam potpunu slobodu…“
Li je odrastao na Tajvanu, gde je bio okružen kineskom keramikom, i kod kuće i za vreme čestih poseta muzejima.
„Podsvesno, nesvesno, vizuelno sam se obrazovao…“, kaže keramičar.
Protekle tri decenije, Li koristi svoje nasledje i tehničku veštinu stvarajući besprekorne predmete od porcelana. Inspiraciju takodje pronalazi u svom okruženju.
„Živim u predivnom delu Pensilvanije, priroda me u velikoj meri inspiriše. Svakog dana tragam za inspiracijom – u vodi, lotosima, jezercu sa ribicama. Mislim da sam veoma srećan čovek.“
Godinama je Li svoj radove pretežno predstavljao na sajmovima za zanatlije i umetnike širom zemlje, gde ih je izlagao i prodavao. Kada je jedan njegov rad uvršten u Kolekciju savremene umetnosti u Beloj kući, to je bio veliki proboj. Klif Li je sada jedan od četvoro umetnika čiji su radovi izabrani za izložbu u galeriji Renvik Smitsonijanovog Muzeja američke umetnosti u Vašingtonu. Nikolas Bel je kustos muzeja.
„Svake dve godine, Renvik galerija organizuje program koji zovemo Renwick Craft Invitational. Tu razmatramo trendove koji se pojavljuju u američkoj primenjenoj umetnosti i tražimo umetnike za koje mislimo da najbolje ilustruju te trendove, i da zaslužuju veću, nacionalnu pažnju. Ovo su neki od najizuzetnijih radova od gline koje sam ikada video“, kaže Bel.
Li je proveo godine istražujući kako su, pre više vekova, radjene kineske glazure, a onda je počeo da ih ponovo pravi, koristeći svoje znanje hemije.
„Njegova verovatno najpoznatija glazura je „carsko-žuta glazura“ koja je prvobitno otkrivena u 15. veku, a bila je izuzetno retka i teška za pravljenje. Ta žuta je tako čista boja da je, za vreme dinastije Ming, bila rezervisana samo za carski dvor. Klif je proveo 17 godina stvarajući tu glazuru, i imao bezbroj neuspešnih pokušaja sve dok, jednog dana, nije otvorio vrata peći i izašla je – savršena glazura“, priča kustos Nikolas Bel.
40 Lijevih radova sada je izloženo u muzeju, uključujući i carsko-žutu keramiku, njegov zaštitni znak. Li kaže da je izlaganje u Renviku vrhunac njegove karijere.
„Pre 30 godina došao sam u galeriju Renvik, pomislio kako bih voleo da jednom tu izložim svoj rad. Godinama sam radio, radio, radio… i veoma, veoma sam srećan što me je izabrala ova komisija.“
Li je, uz to, veoma zahvalan…
„Ako nešto čvrsto rešite, možete da ostvarite sve što želite. Nema granica, a sve sam to naučio u SAD. Sve resurse u životu stekao sam ovde, dugujem toliko toga ovoj zemlji“, zaključuje keramičar.