Vašington doprinosi nezaposlenosti

Dok se zakonodavci u Sjedinjenim Državama preganjaju oko granice nacionalnog duga i prepiru oko toga ko je odgovoran za stopu nezaposlenosti od 9,2 odsto, mnogi vlasnici firmi to posmatraju sa nevericom. Oni su nesigurni u pogledu stanja ekonomije i iščekuju nagoveštaje iz Vašingtona da je otvaranje novih radnih mesta bezbedno.

U firmi „Karlos interiors“ u Kroftonu, u Merilendu, vlasnica Kristina Jurija vidi zračak nade. Poslovanje se u odnosu na prošlu godinu povećalo za 15 odsto.

Na početku recesije, 2008, Jurijin biznis se smanjio za 60 odsto. Poput vlasnika mnogih manjih firmi, ona je morala da donese brojne bolne odluke da bi se održala na površini.

„Morali smo da otpustimo verovatno otprilike četiri osobe. Tokom ove recesije, kompanije su morale da postanu manje i štedljivije. Sve što smo imali ekstra, sve ekstra troškove, morali smo da ukinemo“, kaže Jurija.

Jurija kaže da je bilo meseci tokom kojih niko nije ušao u njen centar za dizajn. Posle 25 godina rada, njeni stari klijenti su je održali na površini. Iako poslovanje sada počinje da hvata korak, ona kaže da još nije spremna da otvara nova radna mesta.

„Vlada u Vašingtonu nam ne upućuje prave signale“, dodaje ona.

Jurija kao primer navodi dugačke, rastegnute pregovore između Bele kuće i Kongresa o podizanju granice duga. Ona dodaje da retorika na obe strane doprinosi konfuziji.


„Predstavnički dom ne može da usoviji zakon kojim se povećava porez onima koji stvaraju poslove“, rekao je Republikanac, predsednik Predstavničkog doma Džon Bejner, dok mu je predsednik Barak Obama odgovorio:

„Neću da potpišem produženje od 30, 60 ili 90 dana. Situacija neće biti lakša, nego teža. Prema tome, što ne bismo to sada uradili“.

Mnogi ekonomisti su saglasni da je firmama potrebna jasnija slika ekonomije pre nego što opet počnu da zapošljavaju. Među njima je i Ajman El Tarabiši, koji predaje ekonomiju na Univerzitetu „Džordž Vašington“.

„Čak i predsednik Obama istupa i govori da je potrebno povećati porez. To nije nešto što vlasnici firmi ne shvataju, oni to razumeju. Ali ono što ne shvataju je šta to u suštini znači, jer se ovi i dalje bore oko toga. I sve dok se to ne reši, dok ne budu videli jasan put napred, oni će čekati“.

Kristina Jurija kaže da je jedna od stvari koje su firme naučile u protekle dve godine to da mogu da prežive i bez radnika koje su izgubile, što im daje manje motiva da ih ponovo zaposle.

„Mislim da je većina nas naučila da i dalje možemo da opstanemo sa manje ljudi nego što smo imali. Naravno, ako ekonomija dođe do tačke na kojoj je bila ranije, moraću da imam više ljudi da bih mogla da izađem na kraj sa količinom posla koji imam“.

Čak i u takvoj situaciji, ona kaže da novi ljudi ne bi imali puno radno vreme. Kristina Jurija ističe da je ključno poverenje. Poverenje da ekonomija raste. Poverenje da su potrošači spremni da troše. I poverenje da će političari u Vašingtonu naći prave odgovore za oživljavanje nacionalne ekonomije.