Amerikanci slave Dan nezavisnosti, federalni praznik kojim se proslava proglašenje nezavisnosti Sjedinjenih Američkih Država od Britanije.
Dok milioni ljudi proslavljaju 241. rođendan Amerike vatrometima, paradama, koncertima, roštiljima i drugim aktivnostima, agencije za sprovođenje zakona imaju donekle nov a donekle tradicionalan pristup zaštiti bezbednosti građana za vreme praznika.
U severoistočnom gradu Bostonu, gde je američki rat za nezavisnost počeo, policija prvi put koristi dron da bi iz vazduha nadgledala situaciju u gradu gde se očekuje da će se 500,000 ljudi okupiti da gleda vatromet.
Njujorška policija rasporedila je desetine kamiona sa peskom blizu popularnih lokacija za praćenje vatrometa i drugih manifestacija. Vlasti objašnjavaju da su kamioni postavljeni zbog masakra u Nici na Dan Bastilje prošlog jula, kada je terorista koji je kamionom pokosio masu prolaznika ubio 86 ljudi.
U Vašingtonu, vlasti se takođe pripremaju za moguće napade vozilima tokom tradicionalne parade, Smitsonijanovog festivala Folk Life i vatrometa na Nacionalnom molu. Nacionalna parkovska služba postavila je velike ograde oko travnjaka i postavila punktove za bezbednosne provere.
Predsednik Donald Tramp proslavio je praznik organizujući ručak za porodice američkih vojnika a posle toga će gledati vatromet sa svojim gostima i osobljem Bele kuće.
Tramp je poželeo srećan praznik Amerikancima u tvitu koji je uključio video nove pesme nazvane po njegovom sloganu iz predizborne kampanje "Učinimo Ameriku ponovo velikom."
Za to vreme, proslava 4. jula ima novo značenje za skoro 15.000 imigranata koji će položiti zakletvu kao novi državljani SAD na više od 65 ceremonija naturalizacije širom zemlje, kao podsetnik da je Amerika od svog nastanka privlačila doseljenike iz svih delova sveta.
Ceremonije se održavaju u teškom trenutku za one koji bi želeli da emigriraju u SAD budući da je Trampova administracija uvela delimičnu zabranu ulasku u zemlju sa novim restrikcijama za državljane šest većinski muslimanskih zemalja.
Inače, rekordan broj ljudi putuje ove godine na Dan nezavisnosti. Više od 44 miliona Amerikanaca putovaće najmanje 50 milja od svojih domova između petka i utorak, prema podacima Američke automobilske asocijacije.
Istorija
4. jula 1776. predstavnici 13 američkih kolonija zvanično su usvojili Deklaraciju nezavisnosti objavivši da prekidaju veze sa Britanijom.
Pobuna je počela prethodne godine i nastaviće se dok SAD i Britanija nisu potpisale Pariski sporazum 1783. kojim je formalno priznata nezavisnost Sjedinjenih Američkih Država.
Iako se u Deklaraciji nezavisnosti navodi: Mi smatramo ove istine očiglednim: da su svi ljudi stvoreni jednaki, da su podareni od strane svog tvorca određenim neotuđivim pravima, među kojima su život, sloboda i težnja za srećom", nacrt dokumenta napisao je Tomas Džeferson, robovlasnik koji je kasnije postao treći američki predsednik.
Džeferson nije bio jedini vlasnik robova koji je potpisao taj dokument. Oko trećine potpisnika Deklaracije nezavisnosti, sa severa i sa juga, bili su u tom trenutku ili nekada pre toga robovlasnici. Džordž Vašington, koji je takođe potpisao dekret a kasnije postao prvi predsednik SAD, imao je skoro 125 robova koje je sve pustio na slobodu.
Džon Adams, drugi predsednik i Vašingtonov potpredsednik nije imao robove i podržavao je postepeni proces ukidanja ropstva.
Ropstvo u SAD nije ukinuto sve do građanskog rata skoro 80 godina posle potpisivanja Deklaracije nezavisnosti.