Linkovi

Uprkos zamoru, EU nije odustala od proširenja


Okrugli sto EU i Zapadni Balkan, u organizaciji Centra za evropske politike, u beogradskom hotelu Zira, 28. novembra 2018.

Zapadni Balkan nije crna rupa Evrope, već njen sastavni deo, a Evropska unija ne može biti kompletna bez tog regiona, rekla je šefica pregovaračkog tima Srbije za pristupanje EU Tanja Miščević na konferenciji o Evropskoj uniji i Zapadnom Balkanu koji je organizovao Centar za evropske politike. Ambasadori i ekspreti naglasili su da brzina procesa priključenja zavisi od zemalja članica, da EU nije odustala od proširenja, da je Makedonija dobar primer rešavanja bilateralnih problema, a ponašanje Beograda i Prištine - loš primer.

Tanja Mišćević je naglasila da proces proširenja treba da se zasniva na zaslugama, podsećajući da Srbija sprovodi važne i teške reforme. Kazala je da nije u potpunosti zadovljna tempom kojim se u tom procesu ide, ali da je to razlog zbog kog još uvek nismo spremni za članstvo i zbog kog nismo već punopravna članica Evropske unije.

Govoreći o vladavini prava, Miščević je rekla da je danas situacija bitno drugačija u odnosu na 2006, kada se donosio Ustav Srbije, a da se to posebno vidi kroz debate koje se vode po pitanjima novih promena ustava i kroz inkluzivnost celog procesa. Iako nisu svi učesnici tih rasprava zadovoljni, debata se vodi sa ciljem pronalaženja najboljeg kompromisa, dodala je ona.

Nikolas Luteroti, ambasador Austrije, zemlje koja predsedava EU, rekao je da je za Austriju tema proširenja EU veoma važna, kao i temeljna stabilnost Zapadnog Balkana. Međutim, on je naglasio da proces reformi u zemljama kandidatima mora da bude uverljiv i da vodi ka usvajanju temeljnih vrednosti EU i pravnih standarda, te da kroz reforme treba postizati rezultate koji to potvrđuju na polju vladavine prava, osnovnih sloboda, zbog čega se "stalno vraćamo poglavljima 23 i 24".

Luteroti je ocenio da je 2018. bila dobra u smislu ponovnog vraćanja fokusa EU na region. Ali, nastavio je on, jasno je da EU sa druge strane mora sebe da reformiše da bi mogla da odgovori na unutrašnje i spoljne izazove.

Okrugli sto EU i Zapadni Balkan, u organizaciji Centra za evropske politike, u beogradskom hotelu Zira, 28. novembra 2018.
Okrugli sto EU i Zapadni Balkan, u organizaciji Centra za evropske politike, u beogradskom hotelu Zira, 28. novembra 2018.

Tomas Milman, iz autrijskog ministarstva za evropske integracije i spoljne poslove, rekao je da na prvi pogled od 2003. i samita u Solunu - na kom je bilo dato obećanje zemljama Zapadnog Balkana da će postati članice EU - nije puno postignuto. Samo jedna zemlja, Hrvatska, postala je punopravna članica od onda, dve zemlje pregovaraju o članstvu, a dve su kandidati za pregovore.

Podsetio je i da EU ne želi da "uvozi" bilateralne probleme i kao dobar primer pomenuo vladu u Skoplju i rešavanje problema oko imena sa susednom Grčkom. Ono što se događa poslednji nedelja između Beograda i Prištine, međutim, suprotan je primer od tog. "Međsuobne provokacije, unilateralne mere usporavaju napredak i to će baciti senku na dobre vesti iz regiona", poručio je Milman.

Milena Lazarević iz Centra za evropske politike, rekla je da nije bilo realno očekivati da se reforme mogu sprovesti u jednoj generaciji. Pogrešno je bilo očekivati da će zemlje centralne i istočne Evrope uspeti da izgrade demokratije otporne na populizam i slične izazove, rekla je ona i založila se da određena uslovljavanja postoje i nakon ulaska u EU, odnosno da ne treba sve da bude uslov za samo učlanjenje.

"Tako bi se izbegao zamor o kome smo pričali", rekla je ona.

VIDEO: Srđan Majstorović iz Centra za evropske politike govori o evropskim integracijama

VIDEO: Srđan Majstorović o evropskim integracijama
please wait

No media source currently available

0:00 0:01:30 0:00

Peter Balaš, direktor Centra za studije evropskog susedstva na Centralnoevropskom univerzitetu u Budimpešti, rekao je da se nikada ranije nije dogodilo da zemlje kandidatkinje za članstvo budu u potpunom okruženju EU, kao što je to sada slučaj sa Zapadnim Balkanom. "U toj Evropom okruženoj enklavi postoji snažan interes velikuh sila", rekao je on i u tom kontekstu pomenuo Rusiju, Tursku pa i Kinu.

Facebook Forum

XS
SM
MD
LG